Независни синдикат просветних радника Војводине: Синдикати одрађују прљав посао за Владу Србије

Иако је претходне недеље постигнут договор Министарства просвете, науке и технолошког развоја и репрезентативних синдиката просветних радника у вези са реформом платног синдиката том сектору, поједини синдикати и даље нису задовољни и сматрају да суштински ништа није постигнуто.

„Апсолутно нисмо задовољни јер смо ми имали сасвим другачије захтеве. Ми смо на председништву Синдиката Србије инсистирали да захтеви буду другачије конципирани, јер овакви захтеви какве смо имали резуртирали су тиме што смо добили нешто што не знамо шта је. Мислим да су синдикати олако одустали од споразума који је потписан 2015. године где се Влада Србије обавезала да ће донети закон о платама у јавном сектору са платним разредима за све директне и индиректне буџетске кориснике. Прво то није испоштовано, добили смо закон за буџетску сиротињу, други је за ове средње, а трећи ће бити за партијске миљенике. Мислим да ће овим законом бити нанета још већа неправда и већи хаос у финансијама у целој држави“, наводи за 021 Ранко Хрњаз председник Независног синдиката просветних радника Војводине.

Хрњаз сматра да овај споразум неће решити нагомилане диспропорције у зарадама већ ће озаконити тренутну ситуацију у којој запослени у некој непотребној агенцији има две плате хирурга или три плате професора.

„Синдикати овде одрађују прљав посао за Владу Србије где сврставају наставнике у три платне групе, што је неприхватљиво. Наставници морају бити у истој платној групи, требало би да сви почну из исте групе, а та разлика може касније да се ствара. Имамо ситуацију где би наставник са шестим степеном који је ментор ђака првака у математици који је освојио два републичка такмичења у математици буде у једној групи и има 10.000 мању плату неки ПТТ инжењер који нестручно држи математику, а има седми степен образовања“, каже Хрњаз.

Како наводи Хрњаз „корекција минималца“ је категорија која у закону не постоји и то није оно што су просветни синдикати имали на уму када су ушли у преговоре.

„Ми смо инсистирали да се утврди да је коефицијент пута цена рада минималца. У том случају би професор имао 2,86 минималаца, а то је цифра од више од 80.000 динара. Влада ако је хтела нешто да уради, онда је требало само да испоштује закон, а тек онда уколико су велике разлике између плата да се о томе преговара. То је био наш захтев и да је испуњен не бисмо имали ситуацију да је 16 првих платних разреда у минималцу што је незаконито, јер закон каже да најнижа плата не сме бити испод загарантоване. А ми имамо сада да је у просвети најнижи коефицијент пута цена рада 0,58 минималаца, а остало добијамо кроз корекцију. А корекција као основни параметар у плати не постоји“, објашњава он.

Он каже да је 2006. године урађем један изузетно добар закон о платама у јавним службама и да је требало узети само тај закон и мало га модификовати, дорадити, а не да се сад прави нешто ново.

„Ја стичем утисак да се то ради да би се неки партијски чиновници наградили“, закључује Хрњаз.

Хрњаз поставља питање где је законска ако већ нема моралне баријере када је у питању одређивање платних разреда и корекција, јер по овоме чистачица и помоћни радник у школи имају исту зараду.

„Ми имамо сад ситуацију да нама исту плату има и спремачица и административни радник и домар, управо због те несрећне корекције. Једни имају корекцију од 10.000, а други од 500 динара, а на крају више новца кући носи онај који има више стажа, јер добија додатних 0,4 одсто по години стажа. Разлика између професора са пуном нормом и спремачице је неких 1:1,8“, наводи он.

Као додатан проблем наводи покушај да се у оквиру истог буџета повећа плата диреткорима школа.

„Да би сте неком повећали плату у оквиру истих пара, неком морате смањити. Можда неће смањити постојеће плате, али ово планирано повећање ће појести управо плате директора или партијских кадрова. Ту се отварају и нови проблеми. Ако директоре ставимо у једанаесту групу заједно са редовним професорима на универзитету и кардиохирурзима, где ће неко од њих морати да се побуни. То је требало да се седне као 2006. године и да се утврди чији обим посла је колики, колика је обавеза и слично“, закључује Хрњаз.

Он најављује да ће Независни синдикат просветних радника Војводине покренути судске спорове пред међународним судовима по питању цене рада и ове корекције која је, по њему, незаконита, јер сматра да је држава потписала неке конвенције које сада крши. НСПРВ ће за овај подухват тражити помоћ од Интернационале образовања и Међународне организације рада.

Неки од будућих задатака просветних синдиката, по њему, су да се започну нови преговори око Посебног колективног уговора, решавање питања регреса и топлог оброка у оквиру новог закона, отпочињање преговора око генеричких радних места и исправљање неправди које су учињене неким категоријама запослених у установама образовања и отпочињање преговора око израде Правилника о напредовању кроз платне резареде.

Хрњаз сматра да су платни разреди који тек треба да се уведу само један од низа проблема са којима се просветни радници у Србији суочавају.

„Имамо више од 20 одсто стручних младих људи који раде на одређено време захваљујући дискриминаторској уредби о забрани запошљавања. Колегиницама се оспорава право на материнство. Ово што се иначе ради у просвети, а и овај закон, ће отерати велики број младих образованих људи из ове земље“, закључује саговорник 021.

Подсетимо, штрајк просветних радника завршен је јуче, али како је председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић, ово може бити само привремено. Уколико Министарство не испуни обећања најављени су нови штрајкови. По постигнутом споразуму Министарство просвете ће повући одлуку о умањењу дневница за месец октобар запосленима који су били у штрајку, а запослени у просвети би требало да се изједначе са осталим корисницима републичког буџета. Запослени у просвети тражили су да буду сврстани у девети платни разред, заједно са лекарима, а не у осми, како предвиђа радна верзија уредбе којом ће послови у јавној управи бити разврстани по платним разредима.

Извор: 021.рс / Фото 021.рс