Приватни детективи истражују сумњива боловања и биографије кандидата за посао

Изменама Закона о детективској делатности, обим података који су приватни детективи овлашћени да прикупљају проширен је са три нова овлашћења, а једно од њих је да у име фирме могу да проверавају да ли су радници на лажним боловањима.

Приватни детективи убудуће ће моћи и фотографијом да докажу да ли је неко на лажном боловању и за то време, на пример, обавља неки приватан посао. Такође, детективи ће моћи да прикупљају и податке о кандидатима за запошљавање (проверавају тачност њихових биографија), као и податке о кривичним делима која се гоне по приватној тужби. Измене и допуне Закона о детективској делатности сада су усаглашене са Законом о општем управном поступку и инспекцијском наѕору, а усвојене су прошлог петка у СКупштини Србије, пише Политика.

Стеван Ђокић, саветник из Центра за безбедност, истраге и одбрану ДБА, каже за Политику да су ове новине дуго најављиване те да ће приватни детективи сада моћи у свом раду да користе и полиграф.

„Податке о кандидатима за запошљавање детективи ће моћи да прикупљају само уз писани пристанак кандидата. То је нека врста помоћи сектору људских ресурса у фирмама. Реч је о подацима о стручној спреми, да ли је кандидат радио у фирми и на позицији коју наводи у биографији“, објашњава Ђокић.

Саговорник Политике наглашава да послодавац мора да упозори сваког кандидата да ће моћда бити подвргнут детективској провери уколико жели да заснује радни однос. Након тога, представници фирме биографије кандидата дају детективимма да обрађују податке. Истражитељи добијају писано овлашћење од предузећа које их ангажује као и уговор у којем је прецизирано зашто баш они раде такву проверу.

За све информације које приватни детективи истражују морају да поднесу захтев државним институцијама. На пример, ако желе да провере да ли је особа на лажном боловању, истражитељи морају да поднесу захтев болници.

Међутим, како наводи Ђокић, увид у лекарску документацију строго је заштићен и болница није увек у обавези да одобри такав захтев. Према Ђокићевом мишљењу, рад приватних детектива на делима која се гоне по приватној тужби истераће на чистац многе преваранте који се крију иза лажних профила и налога на интернету.

„Детективи су у обавези да пријаве полицији свако кривично дело на које наиђу у току свог рада. Дешавало се да приликом неког рутинског посла открију извршење другог кривичног дела. Приватним детективима је забрањено да хапсе, прислушкују људе, као и да раде на случајевима који су у надлежности државних органа. Полиција хапшењем ставља тачку на случај, а приватни детективи само истражују. У већини земаља детективска делатност је на вишем нивоу него у Србији. Страни приватни истражитељи имају већа овлашћења него код нас и бољу сарадњу са полицијом, чија су продужена рука“, закључује Ђокић.

Детективи у Србији најчешће раде на прикупљању података о несталим особама. Такође, истражују малолетничку делинквенцију и преваре из области осигурања. Раде и на случајевима анонимних претњи, заштите интелектуалне својине, као и прикупљања података о успешности пословањакомпанија. Често их ангажују и забринути родитељи да виде да ли им деца користе наркотике.

За лиценцирање и н аѕор пружања детективских услуга задужено је Министарство унутрашњих послова. Према расположивим подацима из полиције, у нашој земљи је регистровано 16 приватних компанија које се баве детективским пословима. Лиценца коју полиција издаје важи пет година, а овим послом у Србији могу да се баве само домаћи државкљани. Приватни детективи морају да имају чисту прошлост јер сви подлежу безбедносној провери.

Извор: 021.рс