Србија и даље неадекватно чува радиоактивни отпад, непознато колики је ниво загађености

Foto: Pixabay (Ilustracija)

Сав радиоактивни отпад из бивше Југославије до 90-их, али и онај из периода федерације са Црном Гором, смештен је надомак Београда.

Како пише Инсајдер, који је тачан ниво загађености и озрачености овог отпада нема ко да утврди јер, упркос законској обавези уведеној још 2009, држава никада није именовала инспектора за нуклеарну сигурност.

Велике количине радиоактивног отпада налазе се у кругу Института „Винча“ у Јавном предуће Нуклеарни објекти Србије. Да је складиштен на недовољно безбедан начин, потврдила је и ЕУ још приликом одобравања донација 2008. Тада је утврђено да је у једном од хангара, старом пола века, складиштен различит опасан и радиоактивни отпад, укључујући чак и материјал контаминиран у Чернобиљској катастрофи.

Опасан отпад већ сад угрожава животну средину у непосредној околини, а евентуална хаварија имала би далеко веће последице. Међународна агенција за атомску енергију је тако, због услова у којима се отпад налази, 2015. утврдила да није могућа ни инспекција над њим, због чега није познат ни тачан ниво загађености и озрачености.

Међутим, чак и да се обезбеде услови за инспекцијски наѕор, то не би имао ко да ради, пошто Србија нема инспектора за нуклеарну сигурност. Наиме, иако се он помиње и у старом и у новом закону, деценију уназад нико у ресорном министарству- Министарству просвете, науке и технолошког развоја, није запослен на тој позицији, што је у одговорима за Инсајдер потврдило и само Министарство.

Упркос Закону о заштити од јонизујућег зрачења из 2009. који је скоро десет година јасно налагао Министарству науке да као надлежно за нуклеарну сигурност именује инспекторе, оно то није урадило ни након два покушаја. Први пут нико није изабран јер се, како објашњавају у Министарству, није одазвао ниједан одговарајући кандидат, док је други поступак министар науке морао да обустави због доношења новог закона у којем се ово министарство више не помиње као надлежно за именовање инспектора.

„Решењем министра просвете, науке и технолошког развоја обустављена је конкурсна процедура покренута по раније важећем пропису“, наводи се у одговору за Инсајдер.

Проблем недостатка инспектора за нуклеарну сигурност надлежни ће, како кажу у одговорима Инсајдеру, решити оспособљавањем других инспектора за то, и то оних који се баве радијационом сигурношћу. Новим законом сав радиоактивни отпад биће у надлежности Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност.

Њему је држава након усвајања новог закона прошле године делегирала послове у областима радијационе и нуклеарне сигурности, концентришући целокупну контролу на једном месту. У складу са тим, додатним изменама постојећег закона у фебруару ове године прописано је да инспектори за радијациону сигурност, који су до тада били у Министарству за заштиту животне средине, пређу у Директорат.

Како је за Инсајдер потврдио директор Директората Слађан Велинов, из Министарства јесу прешла четири инспектора, а према његовим речима, они ће убудуће вршити обе инспекције.

„Послови инспектора за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност неће бити раздвојени. Очекује се да ће се током времена извршити специјализација инспектора у појединим областима“, наводи Велинов.

Поред тога што још нема оних који се директно старају о нуклеарној сигурности грађана Србије, нема ни аката којима се та област прецизно уређује. Наиме, од два програма која се односе на нуклеарну сигурност и управљање радиоактивним отпадом, а које је Влада према старом закону из 2009. била у обавези да усвоји, један и даље није примењен, а други чак ни усвојен. Тако је, како за Инсајдер објашњавају у Директорату, јер Министарство науке никада није обезбедило средства потребна за примену првог програма, док други ни након четири године није стигао на дневни ред Владе.

Програм нуклеарне сигурности и Програм управљања радиоактивним отпадом се у новом закону више не помињу.