Građani Srbije se rekordno zadužili

Građanima Srbije bilo je dovoljno samo 100 dana da svoj kreditni dug povećaju za još 38 milijardi dinara.

Sve je više onih koji se odlučuju za keš kredite, ali i refinansiranje starih zajmova.

Komentatori ne isključuju kao uzrok tzv. sezonski efekat, ali kao razloge navode i povoljnije uslove za zaduživanje i makroekonomsku stabilnost.

Život na rate – sve tanja linija između slobodnog izbora i moranja. Dubravka Vidaković i njen suprug održavali su se na toj liniji punih 15 godina, čekali sigurne uslove, dočekali zaključak koji im je i ranije bio i te kako poznat.

Dubravka Vidaković, korisnica stambenog kredita, kaže da je kupovina stana u Srbiji moguća samo uz pomoć kredita. “Od mesečnih prihoda prvo se odvaja novac za ratu, jer ako bismo preskočili, došli bismo u veliki problem”, kaže ona.

Vidakovići su dali skroman doprinos da banke april, maj i jun ocene rekordnim kvartalom, kakav se ne pamti u poslednjih osam godina. U ta tri meseca građanima je odobreno gotovo 40 milijardi dinara.

Iz Narodne banke Srbije kažu da je ovaj rast najvećim delom rezultat dinamičnog odobravanja gotovinskih kredita i zajmova za refinansiranje, koji se, po pravilu, odobravaju u dinarima i na rokove otplate duže od pet godina.

“I prethodne godine i pre dve i pre tri smo imali sezonski efekat, tako da nije u pitanju samo sezonski efekat koji donekle ovo može da objasni, nego bih pre rekao da se radi o dobrim očekivanja za budući period, o jednoj ostvarenoj makroeko stabilnosti”, kaže Zoran Grubišić iz Beogradske bankarske akademije.

Građani, ne računajući stambene kredite, uglavnom su orijentisani na pozajmicu u dinarima, privredi se više sviđaju evri. Kako god, dugovi rastu. Sabrana na kraju jula ukupna kreditna suma iznosi 2.317 milijardi dinara, dok se zaduženje stanovništa sa mesečnim skokom od gotovo 1 odsto približava sumi od hiljadu milijardi.

“Kad pogledanmo taj pokazatelj koliko smo po građaninu prosečno zaduženi, mi još uvek kaskamo za razvijenijima i to značajno Hrvati, Slovenci … prema tome ne možemo oceniti kao alarmantan”, ističe Grubišić.

Izvor: 021

POSTAVI ODGOVOR

Ostavite Vaš komentar
Unesite Vaše ime

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.