Грађани Србије се рекордно задужили

Грађанима Србије било је довољно само 100 дана да свој кредитни дуг повећају за још 38 милијарди динара.

Све је више оних који се одлучују за кеш кредите, али и рефинансирање старих зајмова.

Коментатори не искључују као узрок тзв. сезонски ефекат, али као разлоге наводе и повољније услове за задуживање и макроекономску стабилност.

Живот на рате – све тања линија између слободног избора и морања. Дубравка Видаковић и њен супруг одржавали су се на тој линији пуних 15 година, чекали сигурне услове, дочекали закључак који им је и раније био и те како познат.

Дубравка Видаковић, корисница стамбеног кредита, каже да је куповина стана у Србији могућа само уз помоћ кредита. „Од месечних прихода прво се одваја новац за рату, јер ако бисмо прескочили, дошли бисмо у велики проблем“, каже она.

Видаковићи су дали скроман допринос да банке април, мај и јун оцене рекордним кварталом, какав се не памти у последњих осам година. У та три месеца грађанима је одобрено готово 40 милијарди динара.

Из Народне банке Србије кажу да је овај раст највећим делом резултат динамичног одобравања готовинских кредита и зајмова за рефинансирање, који се, по правилу, одобравају у динарима и на рокове отплате дуже од пет година.

„И претходне године и пре две и пре три смо имали сезонски ефекат, тако да није у питању само сезонски ефекат који донекле ово може да објасни, него бих пре рекао да се ради о добрим очекивања за будући период, о једној оствареној макроеко стабилности“, каже Зоран Грубишић из Београдске банкарске академије.

Грађани, не рачунајући стамбене кредите, углавном су оријентисани на позајмицу у динарима, привреди се више свиђају еври. Како год, дугови расту. Сабрана на крају јула укупна кредитна сума износи 2.317 милијарди динара, док се задужење становништа са месечним скоком од готово 1 одсто приближава суми од хиљаду милијарди.

„Кад погледанмо тај показатељ колико смо по грађанину просечно задужени, ми још увек каскамо за развијенијима и то значајно Хрвати, Словенци … према томе не можемо оценити као алармантан“, истиче Грубишић.

Извор: 021