Ево како можете да запамтите шта сте сањали

Foto: Thinkstock

Снови су и за научнике и даље под велом мистерије. Многи експерименти су вршени и многе теорије постављане, али научници и даље не разумеју у потпуности како и зашто сањамо. Ствар додатно компликује чињеница да сви људи сањају, али неки од њих се снова генерално не сећају.

Напредак у проучавању функционисања људског мозга и недавне психолошке студије довеле су нас корак ближе објашњења чињенице да неки људи живо памте снове, док се други никад не сећају шта су сањали, пише Ментал Флосс.

Ево шта утиче на то да ли ћете се ујутру сећати снова или нећете.

Пол

Жене се, генерално, чешће сећају снова него мушкарци. Научници нису сигурни зашто, а мисли се да би у питању могле да буду биолошке или хормонске разлике међу половима. Жене су, можда, свесније својих снова јер их снови напросто као феномен више интересују него мушкарце. Али разлика је незнатна, и може се рећи да има много жена које памте снове, али и много мушкарца који памте снове.

Године

Што смо старији, теже нам је да се сетимо снова. Способност памћења снова поправља се у касном детињству и адолесценцији, и на врхунцу је у двадесетим годинама. После тога, она углавном постепено опада, мада и ту има изузетака, као и у свему другом.

Личност

Ни ово није строго правило, али уочена је извесна веза између одређених особина личности и склоности ка памћењу снова. Особе које су склоне да своје психолошко стање промишљају чешће се сећају снова од оних који животу приступају практичније.

Време проведено у сну

Време које у просеку проведете спавајући је један од најважнијих фактора који одређују да ли ћете се сећати снова или нећете. Људи сањају сваких 90 минута током РЕМ (рапид еyе мовемент) циклуса сна.

Али, ти РЕМ циклуси постају дужи током ноћи, што значи да већину снова сањамо пред јутро, у највећем броју случајева непосредно пре него што се пробудимо.

Ако спавате четири сата, рецимо, уместо осам, ви имате само 20 одсто уобичајеног времена за снове. Из овог разлога, људи се често снова сећају викендом, јер тада имају времена да „надокнаде“ спавање које жртвују радним данима, али се не сећају снова које сањају радним данима.

Мождана активност

Захваљујући новим методама снимања рада мозга, научници имају јаснију представу о томе који су делови мозга повезани са сањањем. Део мозга који процесуира информацје и емоције активнији је код људи који се чешће сећају снова, показала је студија из 2014. године.

Новија студија из 2017. показала је да се код људи који се углавном сећају снова бележи и појачана активност у префронталном кортексу, који је задужен за апстрактно мишљење, тако да има смисла да буде повезан и са сећањем снова и луцидним сновима (оних током којих смо свесни да сањамо).

Одговор на спољашње стимулусе

На сличан начин, код особа које се чешће сећају снова се у будном стању бележи виша мождана активност када чују да неко наглас изговори њихово име док су будни. Студија из 2014. показала је да људи који памте снове имају појачану активност мозга у регијама које су задужене за одговор на звук.

Шта можете да урадите да бисте се ујутру сећали шта сте сањали? Прилично је једноставно, пре него што легнете помислите „ноћас ћу запамтити све што сањам“. Сам чин размишљања о сновима пре него што заспимо може да направи разлику.

Кад се пробудите, лешкарите мало и покушајте да „призовете“ снове. Ако вам се нешто „врати“, и сетите се фрагмената, запишите их или мало размишљајте о њима. Снови су непосредно по буђењу још у нашем краткотрајном памћењу, и лако их је заборавити.

ИЗВОР: Б92