Због одласка младих Србија губи више од милијарду евра годишње

Foto: Pixabay

Према подацима ОЕБС-а, од 2000. године, Србију је напустило око 650.000 људи, највише младих између 15 и 24 године.

Програмер Милош Степановић напустио је Србију са непуне 23 године.

„Био сам пред крај (факултета), само ми је остао дипломски. Кренуо сам да тражим посао. Видео сам шта се нуди, генерално сам био разочаран начином како се долази до посла у Србији, целим приступом. И онда је дошла понуда да одрадим стаж у Белгији као програмер годину дана. И тако сам дошао у Белгију“, прича за Радио Слободна Европа овај тридесетпетогодишњак.

Каже да му је први осећај који је био да је ушао у систем који је врло јасан.

„Све је под уговором. Са почетном финансијском ињекцијом, која није била нешто значајна, примао сам минималац, неку стажерску плату, могао сам да изнајмим собу, да путујем, да долазим у Србију два пута годишње. Једноставно, имао сам лагодан живот, што у Србији са таквом платом никад не бих могао да урадим“, каже Степановић.

Отишло би 66 одсто студената

Истраживање Министарства просвете Владе Србије из 2018. године међу 11.013 студената, показало је да 25 одсто студената жели да настави школовање у иностранству, а од тог броја њих 66 одсто жели да настави тамо живот.

Три четвртине младих у Србији изражава жељу или намеру да емигрира, што ставља Србију на прво место међу земљама у региону, у којима такву жељу има у просеку половина испитаника, показало је истраживање Фондације „Фридрих Еберт“ из 2018. године.

Међу испитаницима који желе да напусте земљу, једна петина би отишла на годину-две, док би једна петина у иностранству остала двадесет година или цео живот, показало је истраживање ове фондације.

„Када живимо у земљи која ће пре купити десет хеликоптера, него створити услове да један институт, за молекуларну биологију на пример, нормално функционише, да има довољно пара за истраживања, за експерименте за скупу опрему. Ми купујемо неке друге ствари, ми се бавимо неким другим стварима, без икакве озбиљније стратегије и озбиљнијег приступа свему томе“, примећује Срећко Михаиловић, социолог и истраживач јавног мњења.

Губитак од више од милијарде евра годишње

Прецизних података колико државу кошта одлив мозгова нема. Према неким истраживањима тај износ би могао да буде до 1,2 милијарде евра годишње. То је показало истраживање Института за развој и иновације, у коме је наведено да се најдиректнији трошкови одласка младих огледају у губитку уложених средстава у образовање.

На представљању овог истраживања у марту речено је да се на основу расположивих информација, долази до грубе цифре од око 55.000 евра просечног трошка укупног школовања једног доктора. Такође је наведено да када се помножи са бројем људи који одлази, трошкови варирају од 0,3 до 1,2 милијарде евра у једној години.

Један од разлога зашто млади одлазе је политичко запошљавање, а последице одлива мозгова су огромне и несагледиве, рекла је недавно у Интервјуу недеље за РСЕ Милена Драгићевић Шешић, професорка на Факултету драмских уметности.

„Од оних који оду на студије мали број се враћа јер тамо их уважавају по знању и добијају стипендије. Ми имамо једно буџетско место за докторске студије. Сви остали морају да плате. У свету постоји много већа могућност за добијање озбиљних стипендија. Сад се нешто мало креће, али искључиво за младе који хоће да се баве науком. Али где су они који хоће да се баве праксом?“, навела је професорка Драгићевић Шешић.

Одлазе сви профили

Међутим, последњих година из Србије не одлазе само високообразовани, већ и висококвалификовани радници, као и медицинско особље.

Влада Србије је почетком године формирала тим који се бави економским миграцијама како би се променили услови и околности због којих грађани Србије одлазе из земље, те да се они који су отишли врате.

„Идеја да се заустави одлив памети из Србије није добра идеја, нити је то поштено према младим људима који имају могућност да оду из ове земље и имају разлога да оду“, сматра социолог Срећко Михаиловић, наводећи да нико нема право да спречава младе људе да оду из земље ако у Србији немају могућност да реализују своје способности.

На питање да ли би се вратио у Србију Милош Степановић, који већ годинама живи у Белгији, без размишљања одговара да не би.

„Пратим шта се дешава и у политичком и у финансијском смислу, тај недостатак правде и поштовања, бујајући национализам, једноставно то није за мене ни за моју породицу. Ја не могу да живим у таквом систему“, одговара Степановић