Često sebi postavimo pitanje: „Šta on/ona vidi u njoj/njemu?“, „Zašto mi se on/ona sviđa?“ … To pitanje su postavljali i mnogi psiholozi, i kao rezultat njihovih istraživanja imamo nekoliko odgovora na pitanje: „Zašto nas neke osobe privlače?“.
Efekat blizine
Efekat blizine je pojava da će nam ljudi koje često srećemo ili sa njima komuniciramo, verovatno postati prijatelji ili ljubavni partneri.
Efekat blizine funkcioniše na taj način, da što smo više u kontaktu sa nekim osobama, veća je verovatnoća da će nam se te osobe svideti, jer što neke ljude bolje poznajemo to nam postaju bliži. Naravno sa izuzetkom osoba koje nam ne prijaju ili su negativne.
Sličnost
Iako blizina igra veliku ulogu u odabiru prijatelja ili partnera, ne postajemo dobri sa svim ljudima koje često srećemo. Sa nekim ljudima smo primorani da komuniciramo (npr. cimer sa kojim delimo sobu) dok sa nekim ljudima biramo da li ćemo ostvariti interakciju.
Iako smo često prisiljeni da sa nekim ljudima stupamo u interakciju, da bi se razvilo prijateljstvo ili veza potrebno je da postoji određena sličnost između nas i te osobe. Potrebno je da imamo slične stavove, interesovanja, sistem vrednosti, ličnost, komunikacioni stil itd.
Takođe, jak uticaj na to da li će nam se neko svideti ili ne ima i saznanje da li se i mi toj osobi sviđamo. Istraživači su došli do zaključka da ljudi koji imaju pozitivnu sliku o sebi, reaguju na sviđanje drugih tako što uzvraćaju sviđanje. Dok ljudi koji imaju negativnu sliku o sebi neće pozitivno odreagovati na sviđanje jer im to prijateljsko ponašanje drugih deluje kao nezasluženo.
Fizički izgled
Fizička privlačnost je, kako kažu istraživanja, važna i muškarcima i ženama. Istraživač Majkl Kaningem je sproveo istraživanje u kojem je ispitivao standard lepote i došao je do zaključka da se privlačnost povezuje sa licima koja imaju velike oči, široke zenice, mali nos, širok osmeh, malu bradu, visoke obrve, naglašene jagodice i uvučene obraze.
Žensko lice koje se smatra privlačim i lepim ima više obeležja dečijeg lica (mali nos, mala brada), dok lice muškarca koje je najprivlačnije ima istknutije jagodice i veliku bradu kao obeležje zrelosti.
Istraživanja takođe pokazuju da nas najviše privlače osobe čije lice je najsličnije našem i da se sa lepim osobama često povezuju u druge poželjne osobine.
Teorija socijalne razmene
Po Teoriji socijalne razmene, osećanja koja ćemo imati o našim prijateljskim ili romantičnim odnosima zavisiće od toga koliko od tog odnosa imamo koristi, tačnije koliko ćemo od tog odnosa dobiti, a koliko izgubiti. Takođe je važno naše mišljenje o tome da li smatramo da zaslužujemo bolje. Te će samo zadovoljstvo odnosom zavisiti od nivoa poređenja – rezultata koji očekujemo od odnosa tj. količine nagrada i kazni koje se mogu primiti u tom odnosu. Zadovoljstvo odnosom takođe zavisi i od nivoa poređenja sa alternativom (nagrade i kazne koje se mogu dobiti u nekom drugom odnosu).
Ljudi koji imaju niska očekivanja od alternativnog odnosa verovatno će trpeti i ostati u nezadovoljavajućem odnosu, jer prema njihovom mišljenju, iako im nije dobro u tom odnosu, ipak je on bolji od alternative.
Teorija jednakosti
Za razliku od Teorije socijane razmene, pristalice Teorije jednakosti ističu da ljudima nisu u fokusu samo dobici i gubici, već jednakost – da su dobici, gubici i doprinosi jedne osobe od prilike jednaki dobicima, gubicima i doprinosima druge osobe.
Osobe koje dobijaju previše ili premalo, po ovoj teoriji, trebalo bi da se osećaju nelagodno i da ih ta nelagoda motiviše na uspostavljanje jednakosti.
Piše: Aleksandra Crvenić
