VIZIĆ: Geografija im promenila način života

2273

Vizić je najmanje selo koje pripada Opštini Bačka Palanka, smešteno je na obroncima Fruške gore, uz državnu grancu sa Republikom Hrvatskom, pa iako je lepo, udenuto u prelepu prirodu oko 200 meštana ima veliki problem da dođe do centra opštine od koga su udaljeni 11 kilometara.

Tačnije, ovo selo i susedni Neštin, geografski su u Sremu, a administrativno u Bačkoj. Po novoj geografiji sa kraja prošlog veka da bi došli do Palanke koju po lepom danu video kao na dlanu sa obližnjih brda, moraju da prođu četiri granična relaza, da prođu par kilometara kroz EU, odnosno Hrvatsku, pa preko mosta kod Iloka do palanačke varoši.

„Veliki problem nam je put koji spaja naše selo sa Erdevikom“, priča novinarima Lazar Komenić, predsednik Saveta mesne zajednice Vizić. „Reč je o tvrdom putu, tucaniku dužine oko osam kilometara koji je oštećen. Potrebno ga je sanirati, a kada ovo kažem mislim na nekoliko kamiona tucanika kojim bi se popravila trenutna oštećenja kako bi vozila i ljudi mogli ovim putem lakše da se kreću. Ovde se ljudi bave poljoprivredom, i ovaj put nam je najbliža veza do Erdevika gde nabavljamo naftu, herbicide, semena, veštačko đubrivo. U Erdeviku radi nekoliko zadruga kojima prodajemo svoje proizvode, pa poljoprivrednici iz Vizića sarađuju sa njima.“

Pripadaju Bačkoj Palanci, a život ih okrenuo Erdeviku

Komenić kaže da je ovde, posebno na Vizićkom bregu, bilo puno vinograda, ali zbog problema plasmana mnogi su odustali mada još ima Vizićana koji imaju vinograde, a u podrumima vino i rakiju. Okrenuli se ljudi uglavnom ratarenju, proizvode pšenicu i kukuruz i prodaju erdevičkim zadrugama. Nekada je u ovom selu, kao i u susednom Neštinu, skoro svaka kuća imala po nekoliko krava, ali danas to nije slučaj.

„Nekada se ovde proizvodilo puno mleka, jer oko sela su pašnjaci, idealni za ispašu, ali krava je sve manje“, objašnjava Komenić. „Nerešeno pitanje otkupa mleka u samom selu kao i nemogućnost da ga, na primer, zbog granice prodaju u Bačkoj Palanci i većim mestima uticalo je na smanjenje broja krava. Mlekara Šabac koja od nekih proizvođača vrši otkup mleka nije po ukusu posebno malih proizvođača mleka.“

Po pisanim dokumentima naselje na ovoj lokaciji, pod imenom Vizeš, datira iz 1488. godine. Imalo je status naseobine šumskih radnika smeštenih na feudalnom posedu. Naselje je evidentirano i na početku XVIII veka u vidu pustare koja je činila sastavni deo futoškog vlastelinstva koje je otkupio vojni zapovednik Varadina general Jozef Nehem.

Pripadaju Bačkoj Palanci, a život ih okrenuo Erdeviku

Pravoslavna crkva u selu datira iz 1822. godine i posvećena je Čudesima svetog arhangela Mihaila (19.septembar) kada je i seoska slava. U neposrednoj blizini Vizića nalazi se manastir Đipša (Divša), a po predanju sagradio ga je despot Jovan Branković krajem XV veka. Prvi pisani podaci o ovom manastiru potiču iz druge polovine XVI veka. Početkom XVIII veka Divša je zabeležena kao metoh manastira Kuveždin koji je od njega udaljen oko pet kilometara istočno. Stara manastirska crkva krstovbrodne osnove obnovljena je 1744. godine pod pokroviteljstvo Novosađanina Petra Jovanovića. U toku Drugog svetskog rata manastir su razrušile ustaše, a danas lepo izgleda, uređen i je predstavlja ženski manastir sa konakom i crkvom posvećenom svetom Nikoli. U njegovoj blizini, pre ulaza, nalazi se spomenik koji podseća na stravičan zločin koji su počinili fašisti kada su u oktobru 1943. godine ovde streljali 80 žitelja Vizića, Đipše i okolnih sela. Na teške i krvave dane Drugog svetskog rata podseća i spomenik u centru sela sa imenima poginulih boraca i žrtava fašizma tokom rata 1941-1945. godina.

Koliko god je lep krajolik, brežuljci, posebno vidikovac sa Vizičkog brega, ivica fruškogorske šume, izvori, brojne vikendice u okolini, jer pred Vizićom je zapadni završetak Partizanskog puta, toliko su teška sećanja. Mlađi kažu da istoriju ne treba zaboraviti, ali se treba izboriti sa sadašnjicom i obezbediti budućim Vizićanima uslove da ostanu ovde.

Projekat „Fokus na Bačku Palanku” realizovala je „Panonija media” uz podršku „Dnevnika”.Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Opštine Bačka Palanka.

Pratite BPINFO.RS na FEJSBUKU:
https://www.facebook.com/backapalankainfo

Izvor: BPinfo.rs

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.