Rezultati istraživanja rizičnih ponašanja kod mladih su pokazali da je svaki šesti srednjoškolac uzrasta od 15 do 18 godina probao neku od droga, pri čemu po učestalosti marihuana, ekstazi i amfetamini čine 80 odsto te ponude, a sama marihuana je zastupljena u 54 odsto slučajeva.

Čak 66 odsto srednjoškolaca poznaje nekoga u svom neposrednom okruženju ko koristi droge, a njih 43 odsto bilo je direktno ponuđeno sa nekom drogom do svoje 18 godine, što govori o dostupnosti i visokom nivou izloženosti drogama u ovom razvojnom periodu.

„Kada se uporedi ovo istraživanje sprovedeno u junu 2019. godine sa nekim od prethodnih istraživanja na istu temu, ali na starijem uzorku (od 15 do 30 godina), gde je drogu probalo oko 28 odsto isptanika, gde je drogom direktno ponuđeno 59 odsto ili gde njih 74 odsto poznaje nekoga u svom okruženju ko koristi drogu (u odnosu na ovaj uzorak od 15 do 18 godina, gde je 16,5 odsto njih probalo, 43 odsto je bilo direktno ponuđena ili 66 odsto ima primer u svom okruženju), vidi se da je najveći deo ovih rizika prisutan već u tom srednjoškolskom uzrastu do 18. godine“, kaže Milan Vlaisavljević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti „Vita“.

Što se tiče zloupotrebe alkohola, čak 92,7 odsto srednjoškolaca je do svoje 18. godine imalo iskustva sa alkoholom, dok je njih 69,5 odsto koji su ga konzumirali imalo i iskustvo pijanstva. Ove vrednosti rezultata su za nekih 10 odsto uvećane u odnosu na slično istraživanje od pre četiri godine. Takođe, 58,5 odsto srednjoškolaca potvrđuje da alkohol konzumira manje-više redovno i to najčešće prilikom izlazaka u grad vikendom.

Prvi kontakt sa alkoholom u oko 60 odsto slučajeva mladi su imali u društvu vršnjaka, dok je njih 40 odsto alkohol prvi put probalo u okviru porodice, pokazala je statistika bolnicve „Vita“.

Kada su u pitanju kockarske igre, iskustva sa njima ima ukupno 45 odsto ispitanih srednjoškolaca. Najčešće je zastupljena kladionica u 49,3 odsto slučajeva, a zatim „aparati“ 21,4 odsto i rulet 20 odsto.

Takođe, kod maloletnih ispitanika, skoro polovina njih (čak 48 odsto) nije naišla na bilo kakvu zabranu odigravanja igara i pored jasne zakonske regulative po tom pitanju. Sa druge strane, od onih koji su se suočili sa zabranom odigravanja kockarskih igara zbog svojih godina (njih 52 odsto), više od 70 odsto su i pored te zabrane ipak uspeli u svojoj nameri da je odigraju, najčešće na način da su „zamolili“ nekog starijeg da uplati umesto njih ili su otišli do nekog drugog mesta gde su im dopustili, ili su koristili poznanstvo sa nekim od zaposlenih.

„Ovi rezultati ukazuju na to da postoji potreba da sami priređivači igara na sreću budu odgovorniji u primeni zakonske regulative, ali i to da same zakonske prepreke, bez podizanja nivoa svesti kod mladih o potencijalnim rizicima u najvećem broju slučajeva neće sprečiti ovaj vid rizičnog ponašanja“, dodaje Vlaisavljević.

Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti „Vita“ svake godine sprovodi istraživanja na ovu temu u cilju podizanja svesti o štetnom dejstvu droga.