Poslednji meč pod istom zastavom fudbaleri Srbije i Crne Gore odigrali su na Svetskom prvenstvu 2006. u Nemačkoj, u trenutku kada njihova zemlja uveliko nije postojala.

Jevrić, Đorđević, Gavrančić, Dudić, Krstajić, Stanković, Duljaj, Ilić, P. Đorđević, Ergić i Žigić.

Poslednji sastav Srbije i Crne Gore pod zajedničkom zastavom.

Bio je 21. jun 2006, a protivnik Obala Slonovače u utakmici bez takmičarskog značaja na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj.

U maju te godine Crna Gora je na referendumu odlučila da dalje ide sama i nezavisnost je proglašena 3. juna.

Šest dana kasnije počelo je 18. Mundijal.

Na njemu je učestvovala i fudbalska reprezentacija Srbije i Crne Gore, tim koji više nije imao zemlju.

I nije se dobro završilo.

Odbrana

Nije dobro ni počelo – prvu utakmicu pod imenom Srbija i Crna Gora reprezentacija je igrala protiv Azerbejdžana u Podgorici.

Tih 2:2 iz Podgorice mnogi ljubitelji fudbala i danas kunu, naročito poraz u Bakuu od 2:1.

Nakon prilično neslavnih kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Portugalu, na mesto selektora dolazi Ilija Petković i stvari kreću nabolje.

Odbrana koju su činili Gavrančić, Vidić, Krstajić i Dragutinović, sa Jevrićem na golu je bila naročito efikasna – na 10 mečeva kvalifikacija za Svetsko primljen je samo jedan gol i to od Španije.

Tačku je postavio Mateja Kežman u sedmom minutu protiv Bosne i Hercegovine, golom kojim se reprezentacija plasirala na Mundijal prvi put od 1998. godine.

„Zajedno smo bili jači“, kaže za BBC na srpskom tadašnji selektor Ilija Petković, ističući da su kvalifikacije odigrane „zastrašujuće“.

„Bili smo zajedno i to je divna uspomena, da je Crna Gora sa Srbijom bila na Svetskom“.

Tadašnji reprenzetativac i legenda Partizana Saša Ilić takođe ističe izuzetno dobre kvalifikacije.

„Samo jedan primljen gol i u grupi smo bili ispred velike Španije, ali sve što smo tu napravili je na Svetskom prvenstvu palo u vodu“, navodi Ilić za BBC.

Referendum

Mesec i kusur dana pred Mundijal građani Crne Gore imali su zadatak da odgovore na jedno pitanje:

„Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom?“

Dogovor je bio da izlaznost mora da bude preko 50% upisanih birača i da odluku o nezavisnosti mora da podrži više od 55 odsto građana.

Toliko je i bilo, gotovo u čoveka – 55,5%.

Kada se procenti prevedu u ljude, to je 230.711 onih koji su bili „za“ i 184.954 „protiv“.

Ipak, pošto su se Srbija i Crna Gora zajedno kvalifikovale na Mundijal, odluka FIFA je bila da će zajedno učestvovati, iako je reč o dve suverene države.

Nešto slično dogodilo se na Evropskom prvenstvu 1992. kada je tim nazvan Zajednica nezavisnih država predstavljao pokojni Sovjetski savez.

U njemu je bilo 12 od 15 bivših članica SSSR – bez Estonije, Letonije i Litvanije koje su već imale svoje fudbalske saveze.

Ni oni nisu baš najbolje prošli – imali su jedan poraz i dva remija.

Ko će da ide?

Na pitanje šta pamtite sa Svetskog prvenstva u Nemačkoj, velika većina građana bi rekla – Zidanov udarac glavom Materacija u finalu.

Onda bi se verovatno uz bolnu grimasu prisetili potopa protiv Argentine, potisnutog u neke mračne delove mozga.

Tu negde je i bura oko putnika u Nemačku.

Za Srbiju kažu da je zemlja sedam miliona fudbalskih stručnjaka, pa se često debatuje ko treba ili ne treba da igra, naročito kad se ide na Mundijal.

To je 2006. bilo naročito aktuelno – veliku buru u javnosti izazvala je odluka selektora Petkovića da među putnike uvrsti svog sina Dušana.

Zbog velikog pritiska Dušan Petković se pred prvenstvo vratio kući.

„Da sam znao da će Vidić da se povredi i da neće moći da igra protiv Argentine i Obale Slonovače, ne bih ni u snu poslao Dušana kući“, kaže Petković za BBC.

„Moram to da kažem, neki novinari su me prvo nagovarali da ga povedem, a kad sam ga poveo onda je nastao cunami ružnih, tužnih i nevaljalih naslova“.

Zbog svega toga Srbija i Crna Gora su i pre prvog sudijskog zvižduka imali igrača manje, iako crveni karton uopšte nije morao da napušta sudijski džep.

Među 22 fudbalera bio samo jedan Crnogorac – Dragoslav Jevrić.

Jevrić je rođen u Beranama, a posle Mundijala je izabrao da igra za Srbiju, ali ga je selektor Havijer Klemente držao na klupi.

Šest(ko)

Žreb je Srbiji i Crnoj Gori doneo teške protivnike – Holandiju, Argentinu i Obalu Slonovače.

Petković kaže – to je bila grupa smrti.

Kako navodi, hrabrio je igrače, ali su veliki problem bile povrede Vidića, Krstajića i Dragutinovića.

„Kad napravite dobar temelj kuće, ona stoji dobro“, kaže Petković.

„Povredom Vidića i Dragutinovića više nismo bili ta ekipa… Vidić je bio stub koji je sve držao“.

U prvoj utakmici Holandija je bila bolja golom Robena, nakon čega je usledio poraz od Argentine 6:0.

„Imali smo dobar meč protiv Holandije, mogli smo i da pobedimo, ali onda se pojavila Argentina sa Tevezom i Mesijem kao rezervama… Možete zamisliti šta nas je čekalo“, kaže Petković.

Ilić ističe da su Holandija i Argentina velike reprezentacije, ali da „niko nije očekivao da ćemo proći tako kako smo prošli“.

„Ne kažem da mi nismo imali kvalitet, ali smo igrali protiv mnogo ozbiljnijih reprezentacija čiji je cilj bio osvajanje tog Svetskog prvenstva.

„Ipak, sigurno da boli način na koji smo ispali“.

Na kraju, Obala Slonovače je u poslednjem meču u istoriji Srbije i Crne Gore – pre nego što su „plavi“ postali „crveni“ – bila bolja 3:2, iako su imali dva gola zaostatka.

„I Crna Gora možda pamti to po dobrom, kada je sa Srbijom bila deo Svetskog prvenstva… Ne znam kada će to opet da joj se desi“, kaže Petković.

Autor: BBC News na srpskom