Права детета у Србији – општи закон и балкански менталитет

Foto: Pixabay

Закон о правима детета и заштитнику права детета још у фази преднацрта наишао је на критике оних који мисле да „деца имају и превелика права“.

Закон је сада у фази нацрта и данас је био на јавној расправи у Новом Саду, а представили су га запослени у Министарству за рад пред бројним стручњацима у више области које се, директно или индиректно, баве правима детета.

Данима се говори о новинама које уводи овај закон, а који је на чекању већ више од деценије. Конкретно, средња школа постаје обавезна, било какво телесно кажњавање и било какво насиље над децом је строго забрањено, а уводи се и Заштитник права детета, као посебан омбудсман који ће, са својим помоћницима, контролисати спровођење и самостално примењивати овај закон.

Шта су права детета?

Како подразумевају постојећи међународни акти, а потврђују Устав и поједини закони у Србији, деца, као грађани Србије, имају права и слободе која су неотуђиви. Права детета су, пре свега, право да оно буде здраво, образовано, вољено, у функционалним породицама, информисано и заштићено у ситуацији кад је очигледно жртва, али и у свим другим ситуацијама.

Право детета не значи, како су пожурили да закључе појединци, право детета да „туче наставнике или родитеље“, да не одговара за своја дела или да на друге начине крши туђа права. Управо ова „балканска“ начела традиционалног друштва, у комбинацији са општом незаинтересованошћу за тему, спречавала су државу да раније донесе овакав пропис.

Овим законом се „цементирају“, потврђују и наводе ситуације у којима ће деца имати одређена права. На пример, чланом 51 предвиђено је да дете од навршене 14. године може само да путује, уз сагласност оба родитеља, а од 16. године без сагласности. Дете ће моћи да учествује у доношењу одлука о његовом здрављу, па ће тако са навршених 15 година моћи да одбије предложену медицинску меру.

Сви случајеви који се тичу деце на суду ће бити решавани по хитном поступку, јавност је искључена, а судије ће морати да буду обучене за делање у оваквим случајевима. Такође, деца ће имати одређену пословну способност и могућност удруживања у синдикате.

Заштитник права детета треба да има високо образовање из области социјалног рада, психологије, педагогије, права, социологије и људских права, мандат ће му трајати пет година и имаће плату у висини плате председника Уставног суда. Његови помоћници имаће плате у нивоу зарада судија Уставног суда.

Божовић: Неопходан овакав закон

Све анализе које су до сада рађене показале су да постоје проблеми у спровођењу постојећих закона која се баве децом и да нису сва права свима доступна, каже за 021 државна секретарка у Министарству за рад Стана Божовић.

„Постоји пуно проблема, нарочито у руралним срединама, на шта су нам грађани скренули пажњу током прве јавне расправе у Београду. Лако је Новом Саду и Београду, али у малим местима, где су неприступачне здравствене услуге, удаљене школе, ту имамо проблем и ту морамо да деламо што пре. Нови Сад је, иначе, пример града који има успешне мере заштите права детета и многи градови би могли да се угледају“, рекла је Божовић.

На питање 021 да ли ће овај закон захтевати усвајање посебних поѕаконских аката, спровођење обука и других мера, она наводи да је сигурно да ће нешто од тога уследити у року од две године по усвајању закона.

Помоћница градоначелника Новог Сада Љиљана Коковић каже за 021 да има много простора да се права детета унапреде.

„И сада, у 21. веку, деца су изложена насиљу и дискриминацији, склапају се малолетнички бракови, деца рађају децу. Зато је јако битно да се ова област уреди, да сви буду упознати са својим правима и начин на који могу да их остваре“, поручила је она.

Грађане присутне на данашњој јавној расправи занимало је, између осталог, ко може да постане дечји омбудсман. Како је напоменула професорка Правног факултета у Новом Саду и представница удружења „Родитељ“ Драгана Ћорић, посао омбудсмана махом обављају људи правне струке, те је нејасно због чега се у нацрту закона истиче, на првом месту, звање из области социјалног рада. Она је предложила да правна струка има предност јер ће са више експертизе у области законодавства обављати овај посао.

Небојша Николић из Друштва дефектолога Србије истакао је да су и специјални едукатори стручни да се баве овом облашћу, те да је пожељно да дефектолози имају могућност да буду на местима помоћника.

Јавној расправи су присуствовали и представници удружења „Право на избор“, који су познати по борби за укидање обавезне вакцинације у Србији. Они су потпуно против доношења оваквог закона јер сматрају да су дечја права већ довољно заштићена постојећим актима, те да се додатно излажу опасностима због, како су навели, вакцина чији садржај не знамо, а које садрже отрове. Поменути нацрт закона, иначе, потврђује постојеће одредбе које прописују обавезну ММР вакцинацију у Србији.

Своје сугестије на нацрт ће Министарству доставити и Покрајински заштитник грађана – омбудсман који, у склопу организације, има заменика за област права детета. Покрајински омбудсман је, иначе, последњих година спроводио многе активности управо у погледу заштите права детета. Између осталог, прошле године је урађено велико истраживање о условима боравка и лечења детета у болницама, које је довело до побољшања услова у установама.

Годишњи извештај институције показао је да је вршњачко насиље и даље веома присутно у Војводини, а следећег месеца се завршава и истраживање услова смештаја деце у домовима.

Сам нацрт не дефинише на који начин ће одредбе тачно бити директно примењиване, као ни који поѕаконски акти ће бити донети, уколико се та потреба створи. Могуће је да ће финална верзија нацрта бити боље дефинисана, након што прође последњу процену експертске групе Министарства за рад.

Јавна расправа о овом нацрту, која је почела 5. јуна, трајаће до 26. јуна.
—-
Напомена: Текст је коригован у делу који се односи на примену закона на организацију рада Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана на начин да је исправљено да институција задржава радно место заменика за права детета