Konji Karađorđeva

Foto: Suzana Stojićević

U drugom iz serijala tekstova pod nazivom “Turistički biseri Vojvodine”, ekipa portala 021 danas donosi reportažu o čuvenoj ergeli konja u Karađorđevu, izgrađenoj pre 135 godina.

Karađorđevo se nalazi pedesetak kilometara od Novog Sada. Osnovano je davne 1885. godine kao državno imanje Austrougarske monarhije, odnosno ergela u sastavu poznate mađarske ergele “Mezchegues”. Poseban deo avanture za svakog posetioca je topao i blizak susret sa prelepim konjima koji prosto “prizivaju” turiste da im priđu.

Zbog prisustva retkih biljnih i životinjskih vrsta, jedan deo je zaštićen kao Specijalni rezervat prirode. Tu je i lovište koje se prostire na nekoliko hiljada hektara i na njemu se uzgaja mahom jelenska divljač, divlje svinje i mufloni.

Karađorđevo pruža veoma atraktivan program, počev od lova i ribolova, preko jahanja, pa sve do vožnji fijakerom i čamcem, kroz zanimljive rukavce Dunava, te je destinacija koju ne treba zaobići.

Foto: Suzana Stojićević

Njegova priča počinje 1983. godine, kada je prvi put otvoren za posetioce. U njemu se nalaze pehari koje su osvojila grla u prethodnih nekoliko decenija, kao i eksponati poput saonica i kočija iz perioda vladavine Josipa Broza Tita. Čuva se i fotografija na kojoj je zabeležena poseta naše delegacije britanskoj kraljici Elizabeti, ali i knjiga utisaka iz 1927. godine, koja sadrži potpise svih državnika i važnih ličnosti koji su boravili u ergeli.

Upravnik ergele Nebojša Zlatanović priča nam da je nekadašnji doživotni predsednik SFRJ bio veliki ljubitelj konja i strastveni lovac. Lipicaner kojeg je poklonio Karađorđevu, živeo je 45 godina i upamćen je kao najstariji konj na svetu u to vreme.

Foto: Suzana Stojićević

Kako svedoči Zlatanović, tradicionalno je u Karađorđevu bio organizovan diplomatski lov, koji je Tito priređivao za sve ambasadore i diplomate. Među ostalima, gosti ove čuvene ergele bili su tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka tadašnji libijski lider Moamer Gadafi i etiopski car Hajle Selasije.

Broz je mimo lova često odlazio u Karađorđevo, obično u proleće, u vreme otvaranje Novosadskog sajma i tu provodio duži period u letnjikovcu. “Svaki put kada bi dolazio, obilazio je ergelu. Bio je veliki ljubitelj konja. Ergela “Lipik” poklonila je Titu lipicanera, koji je najpre bio na Brionima, a posle toga u Karađorđevu. To grlo je oždrebljeno 1948. godine i uginulo je kod nas 1993. godine. Bilo je i kasnije konja koji su doživeli duboku starost, ali nijedan kao taj”, priča Zlatanović za portal 021.rs.

Foto: Suzana Stojićević

Fotografije u Muzeju svedoče o ljubavi prema konjima tadašnjeg prvog čoveka države. “Često se nije libio da prođe i kroz ovaj ergelski uzgoj gde su kobile, kroz takozvana “lauf” odeljenja. Izuzetno je vodio računa i o drugim ergelama na prostorima tadašnje Jugoslavije, tako da se izuzetno zanimao, čuvao i borio za očuvanje i opstanak konjarstva u onim najtežim vremenima”, dodaje upravnik vojvođanske ergele.

Posetioci tokom obilaka muzeja mogu videti brojne pehare koja su osvojila njihova grla, a među njima dva se izdvajaju. Pehar koji je ergela osvojila kao apsolutni šampion Novosadskog sajma u proteklom veku za nonijus rasu i pehar koji simbolizuje most na Neretvi, a dobili su ga za organizovane trke na hipodromu.

Trka “Neretva” prerasla je vremenom u kup Vojske Srbije i od prošle godine se ponovo, nakon duge pauze, tradicionalno održava u Karađorđevu. “Najvažniji trofeji u galopskom sportu jesu srebrne potkovice koje dobijaju pobednici derbija, a mi smo imali čak 15 grla u svojoj istoriji koja su osvajala derbi”, napominje Zlatanović.
Na ergeli se trenutno uzgaja 118 grla iz četiri rase – engleski punokrvni konji, nonijus, lipicaneri i arapski konj. “Arapsku rasu imamo u poslednje dve godine, to je donacija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, gde smo pre dve godine dobili 15 grla – sedam engleske punokrvne i osam grla arapske rase. To je sve u sklopu programa oporavka ove ergele i unapređenja uslova u kojima žive i rade i naša grla i ljudi”, navodi Zlatanović za 021.

Poslednje dve godine uložena su značajna sredstva Ministarstva odbrane u renoviranje svih objekata, hipodroma, izgradnju tribina, a kruna svega je uvođenje trkačkog dana koji je nekad bio tradicionalan, pod pokroviteljstvom Vojske Srbije. On će se tradicionalno održavati poslednjeg vikenda u septembru, uz okupljanje najboljih galopskih i kasačkih grla iz zemlje i bližeg okruženja.

Ergela je inače nastala 1885. godine kad je započeo uzgoj konja na ovim prostorima, za potrebe tadašnje poznate austrougarske ergele “Međohđeš”. To je bila ergela konja nonijus rase, što je zapravo autohtona rasa Panonske nizije. U pitanju su konji koji su se koristili za radove u poljoprivredi, dok nije bilo traktora i poljoprivrednih mašina. Kasnije su oni uključivani za potrebe vojske kao tovarni vučni konji, a i danas ih ima u Karađorđevu i posebno su zaštićeni.

Foto: Suzana Stojićević

Kada je 1921. godine ova ergela proglašena državnom, započeo je i uzgoj lipicanera. Uglavnom su to bila grla koja su dolazila iz lipicanskih ergela “Lipica”, “Đakovo” i “Lipik” ili iz privatnog uzgoja. Neposredno pre Drugog svetskog rata, započeo je uzgoj engleskih punokrvnih konja za galopske trke.

Osim čuvene ergele, Karađorđevo ima i hipodrom koji je renoviran i tu se održavaju dve manifestacije: u okviru Prvomajskog uranka tradicionalna Fijakerijada, koja okuplja najbolje takmičare u zaprežnom sportu, dok se krajem septembra tu održavaju galopske kasačke trke.

Naravno, posetioci u svakom trenutku mogu da se provozaju fijakerom, deca mogu da jašu ponija, a stariji odrasle konje. A ako se odlučite na jednodnevni izlet, naša preporuka je da posetu svakako završite degustacijom neke od divljači, specijalitetima tamošnjeg restorana.

Autor: Suzana Stojićević/021.rs

POSTAVI ODGOVOR

Ostavite Vaš komentar
Unesite Vaše ime

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.