Iako je prethodne nedelje postignut dogovor Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika u vezi sa reformom platnog sindikata tom sektoru, pojedini sindikati i dalje nisu zadovoljni i smatraju da suštinski ništa nije postignuto.

„Apsolutno nismo zadovoljni jer smo mi imali sasvim drugačije zahteve. Mi smo na predsedništvu Sindikata Srbije insistirali da zahtevi budu drugačije koncipirani, jer ovakvi zahtevi kakve smo imali rezurtirali su time što smo dobili nešto što ne znamo šta je. Mislim da su sindikati olako odustali od sporazuma koji je potpisan 2015. godine gde se Vlada Srbije obavezala da će doneti zakon o platama u javnom sektoru sa platnim razredima za sve direktne i indirektne budžetske korisnike. Prvo to nije ispoštovano, dobili smo zakon za budžetsku sirotinju, drugi je za ove srednje, a treći će biti za partijske miljenike. Mislim da će ovim zakonom biti naneta još veća nepravda i veći haos u finansijama u celoj državi“, navodi za 021 Ranko Hrnjaz predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.

Hrnjaz smatra da ovaj sporazum neće rešiti nagomilane disproporcije u zaradama već će ozakoniti trenutnu situaciju u kojoj zaposleni u nekoj nepotrebnoj agenciji ima dve plate hirurga ili tri plate profesora.

„Sindikati ovde odrađuju prljav posao za Vladu Srbije gde svrstavaju nastavnike u tri platne grupe, što je neprihvatljivo. Nastavnici moraju biti u istoj platnoj grupi, trebalo bi da svi počnu iz iste grupe, a ta razlika može kasnije da se stvara. Imamo situaciju gde bi nastavnik sa šestim stepenom koji je mentor đaka prvaka u matematici koji je osvojio dva republička takmičenja u matematici bude u jednoj grupi i ima 10.000 manju platu neki PTT inženjer koji nestručno drži matematiku, a ima sedmi stepen obrazovanja“, kaže Hrnjaz.

Kako navodi Hrnjaz „korekcija minimalca“ je kategorija koja u zakonu ne postoji i to nije ono što su prosvetni sindikati imali na umu kada su ušli u pregovore.

„Mi smo insistirali da se utvrdi da je koeficijent puta cena rada minimalca. U tom slučaju bi profesor imao 2,86 minimalaca, a to je cifra od više od 80.000 dinara. Vlada ako je htela nešto da uradi, onda je trebalo samo da ispoštuje zakon, a tek onda ukoliko su velike razlike između plata da se o tome pregovara. To je bio naš zahtev i da je ispunjen ne bismo imali situaciju da je 16 prvih platnih razreda u minimalcu što je nezakonito, jer zakon kaže da najniža plata ne sme biti ispod zagarantovane. A mi imamo sada da je u prosveti najniži koeficijent puta cena rada 0,58 minimalaca, a ostalo dobijamo kroz korekciju. A korekcija kao osnovni parametar u plati ne postoji“, objašnjava on.

On kaže da je 2006. godine urađem jedan izuzetno dobar zakon o platama u javnim službama i da je trebalo uzeti samo taj zakon i malo ga modifikovati, doraditi, a ne da se sad pravi nešto novo.

„Ja stičem utisak da se to radi da bi se neki partijski činovnici nagradili“, zaključuje Hrnjaz.

Hrnjaz postavlja pitanje gde je zakonska ako već nema moralne barijere kada je u pitanju određivanje platnih razreda i korekcija, jer po ovome čistačica i pomoćni radnik u školi imaju istu zaradu.

„Mi imamo sad situaciju da nama istu platu ima i spremačica i administrativni radnik i domar, upravo zbog te nesrećne korekcije. Jedni imaju korekciju od 10.000, a drugi od 500 dinara, a na kraju više novca kući nosi onaj koji ima više staža, jer dobija dodatnih 0,4 odsto po godini staža. Razlika između profesora sa punom normom i spremačice je nekih 1:1,8“, navodi on.

Kao dodatan problem navodi pokušaj da se u okviru istog budžeta poveća plata diretkorima škola.

„Da bi ste nekom povećali platu u okviru istih para, nekom morate smanjiti. Možda neće smanjiti postojeće plate, ali ovo planirano povećanje će pojesti upravo plate direktora ili partijskih kadrova. Tu se otvaraju i novi problemi. Ako direktore stavimo u jedanaestu grupu zajedno sa redovnim profesorima na univerzitetu i kardiohirurzima, gde će neko od njih morati da se pobuni. To je trebalo da se sedne kao 2006. godine i da se utvrdi čiji obim posla je koliki, kolika je obaveza i slično“, zaključuje Hrnjaz.

On najavljuje da će Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine pokrenuti sudske sporove pred međunarodnim sudovima po pitanju cene rada i ove korekcije koja je, po njemu, nezakonita, jer smatra da je država potpisala neke konvencije koje sada krši. NSPRV će za ovaj poduhvat tražiti pomoć od Internacionale obrazovanja i Međunarodne organizacije rada.

Neki od budućih zadataka prosvetnih sindikata, po njemu, su da se započnu novi pregovori oko Posebnog kolektivnog ugovora, rešavanje pitanja regresa i toplog obroka u okviru novog zakona, otpočinjanje pregovora oko generičkih radnih mesta i ispravljanje nepravdi koje su učinjene nekim kategorijama zaposlenih u ustanovama obrazovanja i otpočinjanje pregovora oko izrade Pravilnika o napredovanju kroz platne rezarede.

Hrnjaz smatra da su platni razredi koji tek treba da se uvedu samo jedan od niza problema sa kojima se prosvetni radnici u Srbiji suočavaju.

„Imamo više od 20 odsto stručnih mladih ljudi koji rade na određeno vreme zahvaljujući diskriminatorskoj uredbi o zabrani zapošljavanja. Koleginicama se osporava pravo na materinstvo. Ovo što se inače radi u prosveti, a i ovaj zakon, će oterati veliki broj mladih obrazovanih ljudi iz ove zemlje“, zaključuje sagovornik 021.

Podsetimo, štrajk prosvetnih radnika završen je juče, ali kako je predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković, ovo može biti samo privremeno. Ukoliko Ministarstvo ne ispuni obećanja najavljeni su novi štrajkovi. Po postignutom sporazumu Ministarstvo prosvete će povući odluku o umanjenju dnevnica za mesec oktobar zaposlenima koji su bili u štrajku, a zaposleni u prosveti bi trebalo da se izjednače sa ostalim korisnicima republičkog budžeta. Zaposleni u prosveti tražili su da budu svrstani u deveti platni razred, zajedno sa lekarima, a ne u osmi, kako predviđa radna verzija uredbe kojom će poslovi u javnoj upravi biti razvrstani po platnim razredima.

Izvor: 021.rs / Foto 021.rs