Доказ љубави или њен убица

На везу најчешће утиче погубно јер угрожава основни стуб односа, а то је поверење

Неки тврде да је она доказ љубави. Други су, пак уверени, да је њен убица. Љубомора. Кад је осетимо, дешавају се физичке промене – расте ниво тестостерона, srcе почиње убрзано да лупа, ослобађа се адреналин. Повезујемо је са страшћу, мислимо да што је љубав интензивнија, то је љубомора присутнија. Парови који је не осећају нам делују млако, незаинтересовано, питамо се где је љубав у том мирном мору.

Реч је о комплексној емоцији у којој се мешају страх од напуштања, туга, бес. Извор је посесивност, осећамо претњу, стварну или замишљену да ће неко други добити оно што доживљавамо као наше. И ту се крије замка. Шта ако смо погрешно протумачили сигнале, ако смо направили читав сценарио у глави на основу само једног погледа? Да ли да ћутимо или да оптужбе сручимо на партнера? Каква је будућност везе коју стално нагриза црв љубоморе?

Здрава и нездрава

Психолог Анђелија Симић примећује да љубав подразумева поверење и слободу, то јест прихватање друге особе, док се љубомора заснива на неповерењу, тежњи за апсолутним присвајањем, а понекад може потицати из крајње нарцистичких побуда. И зато, према речима саговорнице „Живота плус“, треба разликовати адекватну и неадекватну љубомору.

– Адекватна би се заснивала на томе да постоји јасна и недвосмислена могућност да неко трећи задобије наклоност вољене особе и често се изражава на пожељан и друштвено прихватљив начин. Не тежимо да казнимо, понижавамо или контролишемо партнера, већ се у овим ситуацијама осећамо тужно и рањиво. Здрава љубомора резултира покушајем да одбранимо везу, да се више трудимо око партнера јер желимо да га задржимо. Уколико се добро познајемо, није необично да ово осећање буде на минималном нивоу управо зато што постоји стабилан однос базиран на поверењу – истиче психолог.

Али, нездрава љубомора је нешто друго. Према речима наше саговорнице, то је вишеслојни феномен у ком се мешају узнемирена брига и љутња.
– Патолошка љубомора је опсесивна и често нема везе са осећањем љубави, већ са жељом за контролом и поседовањем. Она резултира акцијама у којима желимо да казнимо и контролишемо партнера. Код ове врсте љубоморе, докази нису јасни и подложни су субјективним интерпретацијама – упозорава Симићева.

Научници упозоравају да ако смо у вези у којој се дуго осећамо несигурно, већа је вероватноћа да ћемо развити проблем са алкохолом. Осим тога, угрожен је и сам однос јер љубомора као црв једе темеље везе. Наша саговорница истиче да је нездрава љубомора исцрпљујућа за обе стране. Онај ко је осећа стално је несигуран и има потребу да доказује своје тврдње, а није ретко ни агресивно понашање, било вербално, било физичко.

– Често се дешава и да је усмерен на претерано угађање другој страни. Логика је „ево шта сам све спреман да урадим, нећеш моћи да ме оставиш“, што некад иде до екстрема и може да произведе контраефекат. Љубомора на известан начин представља форму анксиозности и често је праћена различитим облицима генерализација, катастрофизирања. Јако се плашимо да не изгубимо наклоност партнера, па се формирају различите стратегије контроле, читање порука на мобилном, на „Фејсбуку“, праћење… Друга страна често има осећање немоћи и неверице због свега што се дешава. На саму везу то најчешће утиче погубно тако што се такве везе углавном заврше раскидом, јер се угрожава основни стуб односа, а то је поверење – подсећа Симићева.

Високи мање љубоморни

Док је јасно шта љубомора ради вези, научници нису потпуно сложни око тога ко је овом осећању склонији. Нису сложни ни око тога да ли је резервисана само за људску врсту. Јер, неки експерименти показују да пас показује љубомору кад се његов власник игра са другим псом или чак плишаном животињом. Занимљиво је да на појаву љубоморе може да утиче пројекција – ми сами смо у искушењу да преваримо партнера, па затим ту жељу за преваром пројектујемо на њега и постајемо љубоморни.

– Љубомори су углавном склоне особе које имају ниско самопоуздање и то обично по питању сопственог изгледа и сексуалне привлачности, као и у погледу сопствене вредности. Наравно, велику улогу играју и родитељски модели понашања, на основу којих учимо како да се понашамо у интимним релацијама – објашњава Симићева.

Да је кључ у сигурности показују и истраживања која повезују љубомору са висином. Жене просечне висине и високи мушкарци мање су склони љубомори што научници објашњавају тиме да је ово идеална висина за припаднике оба пола због чега се осећају сигурније у своју привлачност. Мушкарци су љубоморнији кад поред себе имају млађу атрактивну партнерку која је у годинама за рађање.

– Истраживања показују да се љубомора у једнаком проценту јавља и код мушкараца и жена с тим што је окидач другачији. Код мушкараца се јавља на назнаке сексуалног односа партнерке, а код жена углавном на знак емоционалне преваре. Међутим, што је веза на блискијем нивоу, оба пола једнако реагују на сигнале потенцијалне емоционалне преваре – каже психолог.

Кад се љубомора јави, није добро да се правимо да се ништа не дешава јер, како објашњава наша саговорница, појава љубоморе значи да постоји дисбаланс у самом односу на који је пожељно реаговати. Према речима Симићеве, не треба да се плашимо да себи и партнеру признамо да смо љубоморни. А ако је друга страна љубоморна, треба да јој ставимо до знања како то на нас утиче.

– Трпљење, ухођење, тајновитост само стварају простор за гомилу индивидуалних интерпретација које често могу бити нетачне и доводе до већег неповерења. Кад се поверење трајно наруши, тешко га је касније повратити. Партнер треба да је особа која нам је блиска, којој се можемо поверити и око непријатних осећања. Искрен разговор може да реши много будућих проблема. Наравно, ако разговор не помаже, у реду је обратити се стручњаку који може утврдити због чега се љубомора јавила, дакле да ли је адекватна или заснована на личним ирационалним идејама, изразитој несигурности, жељи за доминацијом – закључује психолог.

ОЧЕКИВАНА ПОСЛЕ ПРЕВАРЕ

Када партнеру опростимо прељубу и наставимо везу, а у будућности се деси ситуација која нам заличи на ту стару када је дошло до преваре, логично је да ћемо бити љубоморни.

– У тој ситуацији, љубомора јесте очекивана, али уколико одлучимо да опростимо превару или да се вратимо у неки однос после турбулентног догађаја, онда замислимо да почињемо из почетка. Старе догађаје заиста морамо оставити иза нас уколико желимо да поновни однос са том особом успе – каже наша саговорница.

Извор: Вечерње Новости / Фото: Схуттерстоцк