Cena sirove nafte tipa „brent“ prvog dana oktobra skočila je na 81,72 dolara za barel, što je šest do 10 dolara više nego što je bila tokom prošlog meseca.

To poskupljenje se, kako stvari stoje, još nije odrazilo na skok cena u maloprodaji, jer je za sedam dana benzin u Srbiji poskupeo 20 para, a evrodizel pola dinara.

Upoređujući cene kod nas i u okruženju domaći dizel je i dalje u samom vrhu liste i skuplje se toči jedino u Grčkoj i Albaniji, dok je po ceni benzina Srbija jeftinija od Crne Gore, Hrvatske, Slovenije.

Gorivo bi, međutim, moglo da bude znatno jeftinije kada bi država nešto promenila u akciznoj politici, zbog čega Udruženje naftnih kompanija Srbije, ponovo apeluje na negativne efekte ovakvog akciznog oporezivanja, naročito dizela i tečnog naftnog gasa, na šta su još pre godinu dana upozorili i Ministarstvo finansija.

Generalni sekretar ovog udruženja Tomislav Mićović kaže za „Politiku“ da zbog povećanja akciza u periodu od 2012. do 2016. godine znatno su porasli budžetski prihodi, ali je utisak da niko nije pratio dali u ukupnoj potrošnji raste udeo goriva, koje nije kupljeno u Srbiji.

„Koliko se, u prvom redu, kamiona domaćih i stranih u tranzitu kreće putevima Srbije, a da je gorivo kupljeno u nekoj od susednih zemalja. Koliko vozila svih vrsta, od putničkih i teretnih do poljoprivrednih mašina, u širokom pograničnom pojasu prema Bosni i Hercegovini, pa i u Makedoniji, koristi gorivo sa srpskom akciznom markicom“, navodi on.

Rast budžetskih prihoda je moguće ostvariti i povećanjem prodaje goriva, dakle vraćanjem u Srbiju potrošnje koja sada puni budžet susednih zemalja, a ne samo povećanjem akciza. Budući da troškovi goriva predstavljaju veliki procenat ukupnih troškova transportera može se pretpostaviti koliko je narušena konkurentnost domaćih prevoznika.

„Država ih takoreći svojom akciznom politikom tera iz Srbije, dok s druge strane ima zemalja koje sve kamione, koji napuštaju zemlju, ispraćaju sa određenom količinom goriva sa umanjenom akcizom, ili čak bez akcize, samo da bi povećali potrošnju na domaćem tržištu i ostvarili prihod od rasta privrednih aktivnosti“, dodaje Mićović.

Ratari, za gorivo koje sipaju u traktor ili kombajn, plaćaju istu akcizu kao bilo koji putnički automobil, zbog čega se traži da država promeni akciznu politiku. Poljoprivrednici su u još gorem položaju u odnosu na svoje kolege u gotovo svim zemljama u okruženju. Transporteri još i imaju skromno pravo na refakciju dela akcize, a poljoprivrednici ni dinara.

„Dok recimo njihove kolege u Hrvatskoj koriste gorivo na koje se uopšte ne naplaćuje trošarina, iliti akciza. Zato je upravo sada, kada se planira budžet za sledeću godinu, prilika da se još jednom sagledaju negativni efekti politike akciznog oporezivanja i dođe do realnog efekta povećanja akciza“, ističe Mićović.

Aktuelna akcizna politika dovela je Srbiju u situaciju da ima veći državni namet na dizel nego na benzin, da smo evropski rekorderi po visini akcize za tečni naftni gas i da veoma skromno koristimo mehanizam povratka dela akcize za komercijalni dizel, kao stimulans rasta ukupne potrošnje i ukupnih privrednih aktivnosti.

Podsetimo i da su predstavnici vlast, u jeku protesta zbog visokih cena goriva u Srbiji, poručili kako će akcize na dizel biti smanjene. To obećanje je po svemu sudeći zaboravljeno

Izvor: 021.rs / Foto: 021.rs