Građani Srbije se rekordno zadužili

0
419

Građanima Srbije bilo je dovoljno samo 100 dana da svoj kreditni dug povećaju za još 38 milijardi dinara.

Sve je više onih koji se odlučuju za keš kredite, ali i refinansiranje starih zajmova.

Komentatori ne isključuju kao uzrok tzv. sezonski efekat, ali kao razloge navode i povoljnije uslove za zaduživanje i makroekonomsku stabilnost.

Život na rate – sve tanja linija između slobodnog izbora i moranja. Dubravka Vidaković i njen suprug održavali su se na toj liniji punih 15 godina, čekali sigurne uslove, dočekali zaključak koji im je i ranije bio i te kako poznat.

Dubravka Vidaković, korisnica stambenog kredita, kaže da je kupovina stana u Srbiji moguća samo uz pomoć kredita. „Od mesečnih prihoda prvo se odvaja novac za ratu, jer ako bismo preskočili, došli bismo u veliki problem“, kaže ona.

Vidakovići su dali skroman doprinos da banke april, maj i jun ocene rekordnim kvartalom, kakav se ne pamti u poslednjih osam godina. U ta tri meseca građanima je odobreno gotovo 40 milijardi dinara.

Iz Narodne banke Srbije kažu da je ovaj rast najvećim delom rezultat dinamičnog odobravanja gotovinskih kredita i zajmova za refinansiranje, koji se, po pravilu, odobravaju u dinarima i na rokove otplate duže od pet godina.

„I prethodne godine i pre dve i pre tri smo imali sezonski efekat, tako da nije u pitanju samo sezonski efekat koji donekle ovo može da objasni, nego bih pre rekao da se radi o dobrim očekivanja za budući period, o jednoj ostvarenoj makroeko stabilnosti“, kaže Zoran Grubišić iz Beogradske bankarske akademije.

Građani, ne računajući stambene kredite, uglavnom su orijentisani na pozajmicu u dinarima, privredi se više sviđaju evri. Kako god, dugovi rastu. Sabrana na kraju jula ukupna kreditna suma iznosi 2.317 milijardi dinara, dok se zaduženje stanovništa sa mesečnim skokom od gotovo 1 odsto približava sumi od hiljadu milijardi.

„Kad pogledanmo taj pokazatelj koliko smo po građaninu prosečno zaduženi, mi još uvek kaskamo za razvijenijima i to značajno Hrvati, Slovenci … prema tome ne možemo oceniti kao alarmantan“, ističe Grubišić.

Izvor: 021

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.