Klijenti banaka koji otplaćuju kredite u dinarima a po varijabilnoj stopi, dobili su ovih dana od banaka obavešetnja o kojima su do pre nekoliko godina mogli samo da sanjaju: banke kod kojih su se zadužili obaveštavaju ih da im je rata kredita smanjena.
Nije to mnogo – od 100 do 200 dinara mesečno, zavisno od uzetog iznosa. Međutim, kada se sve sabere, na godišnjem nivou nije ni malo. Te blagodeti mogle bi potrajati i u narednoj godini.
Narodna banka je ove godine u dva narvata snizila referentnu stopu. Početkom ove godine ona je bila 3,5 odsto. NBS ju je smanjio 14. marta na 3,25 odsto, a 12. aprila na tri procenata. Ovih dana zadržana je na starom nivou, naredna sednica na kojoj će Izvršni odbor NBS-a o tome odlučivati zakazana je za 9. avgust. Onome ko se zadužio u dinarima po varijabilnoj stopi kamata se izračunava tako što se na fiksnu sumu dodaje belibor. To je stopa po kojoj se na međubankarskom tržištu banke između sebe pozajmljuju novac. S padom referentne stope pada i belibor –trenutno je šestomesečni 2,9 odsto, čak i manji od referentne stope.
Rate dinarskih kredita odobrenih s varijabilnom stopom pale su od 100 do 200 dinara mesečno
Kada se to preračuna na kredit od 400.000 dinara uz kamatu od osam, a na pet godina, dobija se nova slika. Danas se kredit računa po stopi od 7,38 odsto, odnosno rata se s januarskih 7.800 dinara spustila na 7.600.
Šta komitenti mogu očekivati ubuduće?
Kredit zavisi od plate
O tome ko će se zadužiti i po kojoj sumi zavisi od primanja koja ima. Banke su spremne da daju za naše uslove poveće sume s bilo kojom platom. U reklamnim porukama se velikodušno nude sume od 500.000 do 700.000 dinara u kešu. Međutim, klijenti izbegavaju najveće ponuđene sume. Najviše gotovinskih kredita je kod nas odobreno u iznosu od 300.000 dinara.
– Klijenti koji će se zaduživati u narednom periodu od šest ili 12 meseci mogu računati na tako niske stope – objašnjava profesor Beogradske bankarske akademije dr Branko Živanović. – Uostalom, u regionu su referentne stope još niže nego u Srbiji. Naredna godina će, izvesno, doneti promene kod Evropske centalne banke i očekuje se da euribor zabeleži blagi rast. Te promene neće biti nagle, ali je izvesno da će se osetiti i kod nas. Tako da je na duže staze najracionalnije zaduživanje po fiksnoj stopi.
O tome koliko je danas referentna stopa niska govori podaci iz prethodnih godina: recimo, u 2014. bila je devet odsto.
Uprkos nikad povoljnijim uslovima za zaduživanje, krediti u Srbiji iz meseca u mesec malo rastu. Gotovinski krediti su izuzetak. Od početka godine pa do kraja juna, po podacima Kreditnog biroa Udruženja banka, povećani su 9,8 odsto i iznose 359,58 milijardi dinara. Još su popularniji refinansirajući zajmovi, koji su za prvih šest meseci ove godine porasli čak 12,2 odsto i iznose 95,61 milijardi dinara.
Izvor: Dnevnik