Malo koja država na svetu može da utiče na kretanje cene sirove nafte na svetskom tržištu, ali sve imaju mehanizam da ublaže oscilacije, a to je poreska (akcizna) politika.
Jedna od opcija je da država privremeno smanji akcize, a deo stručnjaka predlaže da se akcizna politika promeni i da se opterete i energenti na koje nije uračunavan ovaj namet, pišu „Novosti“.
Kod nas je benzin od 95 oktana dostigao cenu od 155,90 dinara po litru, evrodizel 165, a kvalitetnije vrste goriva, poput „ekstra“ evrodizela, koštaju i 170,40 dinara za litar. Na ime poreskih zahvatanja od svakog litra dizela, država ubire 53,2, a iz litra benzina 54,5 odsto novca. Smanjenje akciza je najbrži i najefikasniji način da država smanji svoja zahvatanja.
U Srbiji su poslednji put akcize smanjene 2012, kada je Vlada na period od šest meseci doprinela pojeftinjenju goriva. Manjim akcizama, država, smatraju analitičari, ne bi izgubila.
– Kada poskupi gorivo pada promet i to za desetak odsto, pokazuju analize. Jasno je da u konačnom zbiru manje novca stiže u državnu kasu – kaže Dragan Škrnjić iz „Eko-kluba Srbija“.
Grube računice pokazuju da bi na ceni litra dizela od recimo 160 dinara, gde je iznos fiskalnih zahvatanja oko 85 dinara, ako se smanje akcize za pet dinara, za koliko će (plus PDV) pojeftiniti gorivo, država po toni goriva „izgubila“ 5.000 dinara. A, ako promet padne za samo 10 odsto, onda je budžetska kasa praznija za oko 8.600 dinara.
Preraspodela iznosa akciza
Jasno je da poskupljenje goriva utiče na cene ostale robe, na primer poljoprivrednih proizvoda i da tu onda dolazi do pada prometa i manjih prihoda države od poreza. Nije samo smanjenje akciza rešenje. Tako u „Petrolu“ smatraju da je jedan od načina i preraspodela iznosa akciza, kao i forsiranje alternativnih goriva.
– Iako je Srbija uvek važila kao jedno od najrazvijenijih auto-gasnih tržišta u Evropi, posle uvođenja visokih akciza od 400 evra po toni (Slovenija 120, Hrvatska 140 evra), trend potrošnje je počeo da opada i od uvođenja akciza ovo tržište je smanjeno za oko 30 odsto. Zanimljivo je da CNG (metan), koji ima jednak zakonodavni status kao TNG, uopšte ne podleže akcizi. Slično važi za LNG (prirodni gas“ i vodonik), dok je na električnu energiju tek skoro uvedena minimalna akciza – kaže za „Novosti“ Bojan Kocić, direktor „Petrola“.
Kocić smatra da bi bilo pravično da se deo akcize sa TNG prebaci na CNG i da se na taj način izjednači tržišna pozicija svih energenata koji su definisani kao čista goriva u skladu sa Evropskom direktivom. Prelaskom na ekološka goriva posledica po budžet države bila bi neutralna, ali bi građani mogli za duplo manju cenu da prelaze isti broj kilometara.
Kartelsko dogovaranje?
– Cene ne bi morale da porastu ukoliko se država za neki procenat odrekne svog dela kolača. Ali, država se vrlo teško odriče svojih prihoda iako tvrdi da imamo veoma zdravu državnu kasu. Ukoliko zaista imamo održivo ozdravljenje, smanjenje akciza bi dodatno uticalo na kupovnu moć stanovništva. Umesto toga srpska vlada se odlučuje za povećanje plata i penzija, što ima jači politički efekat – kaže za DW Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.
Fiskalna konsolidacija je dobrim delom uspela i zbog povećanih poreskih prihoda, navodi i ekonomski analitičar Mijat Lakićević. Akcize na sve proizvode, ne samo na gorivo, tu igraju ključnu ulogu. Lakićević takođe primećuje da gorivo uredno poskupljuje kada raste cena nafte, ali ne pojeftinjuje kada cena nafte pada. Dodatni problem je, kaže, slaba konkurencija.
– Gotovo svi na tržištu Srbije prodaju NIS-ov benzin. Da li tu vlada neko kartelsko dogovaranje o cenama ili neka vrsta monopola, u svakom slučaju zbog takve situacije nema nikoga ko bi ponudio niže cene – skreće pažnju Lakićević.
Đogović takođe pominje kartelizaciju tržišta, koja je u manjoj ili većoj meri prisutna u pojedinim delatnostima. Tu bi trebalo pomenuti nedavnu sudsku presudu protiv grupe uvoznika sportske odeće i obuće koji su na kartelski način dogovarali cene na srpskom tržištu. A za cene sportske odeće i obuće u Srbiji postoje iste primedbe građana kao i za cene goriva, ukratko – skuplje nego u većem delu Evrope.
Automobil više nije luksuz
Juče su održani protesti zbog sve skupljeg goriva, kada su bile blokirane pojedine raskrsnice u Novom Sadu i drugim gradovima Srbije. Opširnije pročitajte OVDE.
Kako navodi DW, zlobnici bi mogli da primete da u Srbiji stanje možda i nije toliko loše ako je samo cena benzina dobar povod za građanski aktivizam. Mijat Lakićević ocenjuje da automobil više nije luksuz, već i sredstvo zarade, i da korišćenje automobila štedi vreme, a samim tim i novac.
– Praviti od toga situaciju gde se neki ne znam kako bogati ljudi bune zbog cene goriva, dok ima daleko siromašnijih, jeste podvala i najobičniji populizam – ocenjuje Lakićević.
Posle velikog uzleta, cena barela sirove nafte se zaustavila i počela lagano da klizi nadole. Trenutno je oko 75 dolara za barel.
– Potrebno je izvesno vreme da se potroše zalihe nabavljene po višim cenama. Treba pratiti i kretanje kursa dolara u odnosu na evro, jer i on bitno utiče na konačnu cenu. Od početka godine prosečna maloprodajna cena goriva poslednjeg dana maja bila je veća, kod benzina za 6,1 odsto, a dizela za 7,5 odsto. Benzin je poskupeo za 8,79 dinara, a dizel za 11,30 dinara – navodi za „Novosti“ Bora Tatić, zamenik predsednika Udruženja privatnih benzinskih pumpi Srbije.
