Стручњаци: Држава не би изгубила смањивањем акциза на гориво

Мало која држава на свету може да утиче на кретање цене сирове нафте на светском тржишту, али све имају механизам да ублаже осцилације, а то је пореска (акцизна) политика.

Једна од опција је да држава привремено смањи акцизе, а део стручњака предлаже да се акцизна политика промени и да се оптерете и енергенти на које није урачунаван овај намет, пишу „Новости“.
Код нас је бензин од 95 октана достигао цену од 155,90 динара по литру, евродизел 165, а квалитетније врсте горива, попут „екстра“ евродизела, коштају и 170,40 динара за литар. На име пореских захватања од сваког литра дизела, држава убире 53,2, а из литра бензина 54,5 одсто новца. Смањење акциза је најбржи и најефикаснији начин да држава смањи своја захватања.
У Србији су последњи пут акцизе смањене 2012, када је Влада на период од шест месеци допринела појефтињењу горива. Мањим акцизама, држава, сматрају аналитичари, не би изгубила.
– Када поскупи гориво пада промет и то за десетак одсто, показују анализе. Јасно је да у коначном збиру мање новца стиже у државну касу – каже Драган Шкрњић из „Еко-клуба Србија“.
Грубе рачунице показују да би на цени литра дизела од рецимо 160 динара, где је износ фискалних захватања око 85 динара, ако се смање акцизе за пет динара, за колико ће (плус ПДВ) појефтинити гориво, држава по тони горива „изгубила“ 5.000 динара. А, ако промет падне за само 10 одсто, онда је буџетска каса празнија за око 8.600 динара.
Прерасподела износа акциза
Јасно је да поскупљење горива утиче на цене остале робе, на пример пољопривредних производа и да ту онда долази до пада промета и мањих прихода државе од пореза. Није само смањење акциза решење. Тако у „Петролу“ сматрају да је један од начина и прерасподела износа акциза, као и форсирање алтернативних горива.
– Иако је Србија увек важила као једно од најразвијенијих ауто-гасних тржишта у Европи, после увођења високих акциза од 400 евра по тони (Словенија 120, Хрватска 140 евра), тренд потрошње је почео да опада и од увођења акциза ово тржиште је смањено за око 30 одсто. Занимљиво је да ЦНГ (метан), који има једнак законодавни статус као ТНГ, уопште не подлеже акцизи. Слично важи за ЛНГ (природни гас“ и водоник), док је на електричну енергију тек скоро уведена минимална акциза – каже за „Новости“ Бојан Коцић, директор „Петрола“.
Коцић сматра да би било правично да се део акцизе са ТНГ пребаци на ЦНГ и да се на тај начин изједначи тржишна позиција свих енергената који су дефинисани као чиста горива у складу са Европском директивом. Преласком на еколошка горива последица по буџет државе била би неутрална, али би грађани могли за дупло мању цену да прелазе исти број километара.
Картелско договарање?
– Цене не би морале да порасту уколико се држава за неки проценат одрекне свог дела колача. Али, држава се врло тешко одриче својих прихода иако тврди да имамо веома здраву државну касу. Уколико заиста имамо одрживо оздрављење, смањење акциза би додатно утицало на куповну моћ становништва. Уместо тога српска влада се одлучује за повећање плата и пензија, што има јачи политички ефекат – каже за ДW Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања.
Фискална консолидација је добрим делом успела и због повећаних пореских прихода, наводи и економски аналитичар Мијат Лакићевић. Акцизе на све производе, не само на гориво, ту играју кључну улогу. Лакићевић такође примећује да гориво уредно поскупљује када расте цена нафте, али не појефтињује када цена нафте пада. Додатни проблем је, каже, слаба конкуренција.
– Готово сви на тржишту Србије продају НИС-ов бензин. Да ли ту влада неко картелско договарање о ценама или нека врста монопола, у сваком случају због такве ситуације нема никога ко би понудио ниже цене – скреће пажњу Лакићевић.
Ђоговић такође помиње картелизацију тржишта, која је у мањој или већој мери присутна у појединим делатностима. Ту би требало поменути недавну судску пресуду против групе увозника спортске одеће и обуће који су на картелски начин договарали цене на српском тржишту. А за цене спортске одеће и обуће у Србији постоје исте примедбе грађана као и за цене горива, укратко – скупље него у већем делу Европе.
Аутомобил више није луксуз
Јуче су одржани протести због све скупљег горива, када су биле блокиране поједине раскрснице у Новом Саду и другим градовима Србије. Опширније прочитајте ОВДЕ.
Како наводи ДW, злобници би могли да примете да у Србији стање можда и није толико лоше ако је само цена бензина добар повод за грађански активизам. Мијат Лакићевић оцењује да аутомобил више није луксуз, већ и средство зараде, и да коришћење аутомобила штеди време, а самим тим и новац.
– Правити од тога ситуацију где се неки не знам како богати људи буне због цене горива, док има далеко сиромашнијих, јесте подвала и најобичнији популизам – оцењује Лакићевић.
После великог узлета, цена барела сирове нафте се зауставила и почела лагано да клизи надоле. Тренутно је око 75 долара за барел.
– Потребно је извесно време да се потроше залихе набављене по вишим ценама. Треба пратити и кретање курса долара у односу на евро, јер и он битно утиче на коначну цену. Од почетка године просечна малопродајна цена горива последњег дана маја била је већа, код бензина за 6,1 одсто, а дизела за 7,5 одсто. Бензин је поскупео за 8,79 динара, а дизел за 11,30 динара – наводи за „Новости“ Бора Татић, заменик председника Удружења приватних бензинских пумпи Србије.
Аутор: Новости, Дојче веле