Na lokalnim putevima oko sela u zrenjaninskoj, sečanjskoj i žitištanskoj opštini mogu se videti gomile istovarene šećerne repe koje šećerane vraćaju ratarima na prebiranje zbog nečistoće roda.

„Razmišljam da poslednje količine koje ću isporučiti proberem na licu mesta – u brazdi“, kaže za Novosti Dragan Šarović iz Lazareva, koji je sa zasejanih 57 hektara jedan od većih proizvođača repe u ovom delu Banata.

On navodi da su ove jeseni prinosi i digestija smenjeni, a s druge strane, u procenjivanju kvaliteta šećerane su rigoroznije nego ikada. Procenat nečistoće svele su na „nultu toleranciju“. Ne priznaju se više ni dva-tri procenta truleži, koja je, inače, ove godine desetkovala repišta. Gotovo u svakoj njivi iznosi od pet do 10 odsto, a negde je uništila pola roda, ili i više.

„Trulež su prouzrokovale gljivice i bakterije. Pojavi su pogodovale obilne letnje kiše, nedostatak kiseonika u zemljištu, ali i loša priprema terena“, saopštavaju iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, ističući da je repa ove jeseni ugrožena u celoj Vojvodini, a u srednjem Banatu trulež se naročito javila u depresijama gde se vlaga duže zadržavala.

Po oceni Filipa Darijevića, direktora zaštite bilja na imanju „Matijević agrar“ na Zlatici, kod Zrenjanina, zbog meteoroloških prilika ove godine, trulež nije mogla da se izbegne. Ovde rod vade sa oko 450 hektara, uz prosečan prinos od 48 tona po hektaru, što je znatno manje od prošlogodišnjeg.

„I nama trulež zadaje problem, a angažovanje dodatne mehanizacije i ljudi koji prebiraju rod povećava troškove i smanjuje zaradu“, naglašava Darijević.

Da repa nije ispunila očekivanja, potvrđuje i Stevan Radovančev, ratar iz Zrenjanina. Umesto planiranog prinosa 65-70 tona, ostvario je samo 55, sa znatnim procentom nečistoće. Agronom Dejan Jovanović, koji mu pomaže u proizvodnji, kaže da će se loša godina i te kako odraziti na budućnost proizvodnje ove kulture.

„Cena repe je sve niža, šećerane su sve nekorektnije, pa je ratarima ostalo da se snalaze kako umeju“, ističe Jovanović, uveren da će slatkog korena biti sve manje u ovom delu Banata.

Autor: Novosti / Foto: Pixabay