Izmenama Zakona o detektivskoj delatnosti, obim podataka koji su privatni detektivi ovlašćeni da prikupljaju proširen je sa tri nova ovlašćenja, a jedno od njih je da u ime firme mogu da proveravaju da li su radnici na lažnim bolovanjima.

Privatni detektivi ubuduće će moći i fotografijom da dokažu da li je neko na lažnom bolovanju i za to vreme, na primer, obavlja neki privatan posao. Takođe, detektivi će moći da prikupljaju i podatke o kandidatima za zapošljavanje (proveravaju tačnost njihovih biografija), kao i podatke o krivičnim delima koja se gone po privatnoj tužbi. Izmene i dopune Zakona o detektivskoj delatnosti sada su usaglašene sa Zakonom o opštem upravnom postupku i inspekcijskom nadzoru, a usvojene su prošlog petka u SKupštini Srbije, piše Politika.

Stevan Đokić, savetnik iz Centra za bezbednost, istrage i odbranu DBA, kaže za Politiku da su ove novine dugo najavljivane te da će privatni detektivi sada moći u svom radu da koriste i poligraf.

„Podatke o kandidatima za zapošljavanje detektivi će moći da prikupljaju samo uz pisani pristanak kandidata. To je neka vrsta pomoći sektoru ljudskih resursa u firmama. Reč je o podacima o stručnoj spremi, da li je kandidat radio u firmi i na poziciji koju navodi u biografiji“, objašnjava Đokić.

Sagovornik Politike naglašava da poslodavac mora da upozori svakog kandidata da će moćda biti podvrgnut detektivskoj proveri ukoliko želi da zasnuje radni odnos. Nakon toga, predstavnici firme biografije kandidata daju detektivimma da obrađuju podatke. Istražitelji dobijaju pisano ovlašćenje od preduzeća koje ih angažuje kao i ugovor u kojem je precizirano zašto baš oni rade takvu proveru.

Za sve informacije koje privatni detektivi istražuju moraju da podnesu zahtev državnim institucijama. Na primer, ako žele da provere da li je osoba na lažnom bolovanju, istražitelji moraju da podnesu zahtev bolnici.

Međutim, kako navodi Đokić, uvid u lekarsku dokumentaciju strogo je zaštićen i bolnica nije uvek u obavezi da odobri takav zahtev. Prema Đokićevom mišljenju, rad privatnih detektiva na delima koja se gone po privatnoj tužbi isteraće na čistac mnoge prevarante koji se kriju iza lažnih profila i naloga na internetu.

„Detektivi su u obavezi da prijave policiji svako krivično delo na koje naiđu u toku svog rada. Dešavalo se da prilikom nekog rutinskog posla otkriju izvršenje drugog krivičnog dela. Privatnim detektivima je zabranjeno da hapse, prisluškuju ljude, kao i da rade na slučajevima koji su u nadležnosti državnih organa. Policija hapšenjem stavlja tačku na slučaj, a privatni detektivi samo istražuju. U većini zemalja detektivska delatnost je na višem nivou nego u Srbiji. Strani privatni istražitelji imaju veća ovlašćenja nego kod nas i bolju saradnju sa policijom, čija su produžena ruka“, zaključuje Đokić.

Detektivi u Srbiji najčešće rade na prikupljanju podataka o nestalim osobama. Takođe, istražuju maloletničku delinkvenciju i prevare iz oblasti osiguranja. Rade i na slučajevima anonimnih pretnji, zaštite intelektualne svojine, kao i prikupljanja podataka o uspešnosti poslovanjakompanija. Često ih angažuju i zabrinuti roditelji da vide da li im deca koriste narkotike.

Za licenciranje i n adzor pružanja detektivskih usluga zaduženo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Prema raspoloživim podacima iz policije, u našoj zemlji je registrovano 16 privatnih kompanija koje se bave detektivskim poslovima. Licenca koju policija izdaje važi pet godina, a ovim poslom u Srbiji mogu da se bave samo domaći državkljani. Privatni detektivi moraju da imaju čistu prošlost jer svi podležu bezbednosnoj proveri.

Izvor: 021.rs