Пластичне кесе драстично мање у употреби

Foto: Pixabay

Потрошачи нису били претерано срећни када је пре скоро годину дана трговински ланац Делез најавио да ће од средине јула почети наплату пластичних кеса, тим пре што су за свега неколико дана то прихватили и остали већи маркети.

Међутим, није нило ни претераног реаговања због новог издатка на каси, јер је већина грађана то оценила не као комерцијални потез трговаца, већ као први корак у смањењу до сада толико распрострањене употребе пластике, која на крају завршава на неусловним депонијама или у природи, пише Данас.

Чињеница је да су наше реке, шуме, сеоске и урбане средине, па и туристичке дестинације, затрпане отпадом у коме је највећи удео пластике. Она чини чак четвртину отпада који се ствара у домаћинству.

Кесе су тек мањи део тога, али како се готово на сваком дрвету може видети закачена једна или више врећица које се потом месецима вијоре, разумевање потрошача је природно.

У Министарству за заштиту животне средине, на чију препоруку су трговци покренули ову акцију, кажу да је према њима доступним подацима, употреба пластичних кеса смањена за чак 80 одсто, односно четири од пет потрошача одрекло се пластике.

То се, наравно, односи на трговине које су ту меру увеле, али како је реч о маркетима са значајним уделом на тржишту Србије, добијени резултати нису за потцењивање. Није спорно ни то што је за нијансу подигнута продаја пластичних врећа за отпад, јер је њихова употреба под контролом и оне углавном заједно са смећем, завршавају на депонијама.

Оно што је нови проблем, односи се на селекцију смећа како би се што веће количине усмериле у рециклажу. У Србији свега три одсто отпада иде у даљу прераду, а то је податак који се користи годинама уназад. У Европској унији, просечно се рециклира око половине док је већ деценијама непревазиђено достигнуће Јапана, где у рециклажу иде више од 90 одсто отпада.

У Министарству кажу да су паралелно са овим првим корацима започете и активности за смањење употребе других облика пластичне амбалаже. Тиме Србија улази у групу земаља које су објавиле рат пластици и тренутно постоји акција да се у појединим сегментима забрани или значајније ограничи пластика за једнократну употребу.

За нашу земљу то би могао да буде подстицај да се убрзају и масовније спроведу акције чишћења природе и урбаних средина од нагомиланог „историјског“ пластичног отпада.

„За наредни период планирамо припрему одговарајућих правних аката који се односе на ЕУ Директиву о забрани коришћења пластике за једнократну употребу, имајући у виду да је та Директива тек недавно објављена. У току 2019. године Министарство планира превасходно измену постојећих закона и прописа који се односе на управљање амбалажом и амбалажним отпадом. Министарство је подржало више акција за очување наше планете, а овогодишња еколошка тема, на коју се у акцији ‘Сат за нашу планету’ скреће пажња је управо проблем прекомерног коришћења пластике која заврши у рекама, морима и океанима“, кажу за Данас у том министарству и подсећају да је и министар Триван у неколико наврата указао на то да је „рат пластици објављен“.