Пет најчешћих начина како се у Србији пере новац

„Прање новца“ је глобални и феномен и проблем, те у томе ни Србија није изузетак. Колико се губи због те криминалне радње најбоље указује податак да је само од пореских утаја, буџет Србије оштећен је за 462,3 милиона евра, наводи се у најновијем националном извештају „Процена ризика од прања новца и процена ризика од финансирања тероризма“.

Како пише „Блиц“, ово су само неки од бројних начина на који се у Србији пере новац, а који су приказани у Типологији прања новца и студији случаја Управе за спречавање прања новца.

1. Злоупотреба повраћаја ПДВ и авансног плаћања

Оснивање „фантом“ фирми преко којих путем симулираних правних послова остварују значају имовинску корист кроз повраћај ПДВ. Како би прикрили порекло новца са којим располажу, проналазе власника одређене фирме коме је потребна готовина. Он за готовину „дату на руке“ фактурише робу која никад није продата, а за дата готовинска средства власнику наплаћује провизију. Прање новца се обавља и кроз авансно плаћање за робу ка оф шор компанијама, за робу која никад није прешла границу. Правна лица на овај начин покушавају да изнесу преко спољнотрговинског посла новац из земље. Поставља се питање стварних власника домаћих предузећа и лица са оф шор дестинација. Део новца се затим индиректно враћа у земљу за даље редовно пословање, док се део новца користи за куповину некретнина у иностранству или улагање у друге нелегалне активности.

2. Интеграција новца непознатог порекла у финансијски систем Србије кроз спонзорства и улагање у грађевину

Физичко лице се бави пословним активностима ван граница земље. Профит из пословних активности уноси у земљу и пренос пријављује приликом преласка државне границе. Део новца позајмицама убацује на рачуне фирме које се бави изградњом пословног простора, а део уплаћује на име спонзорства.

3. Продаја робе на црно и уплата пазара

Одговорно лице у предузећу купило је робу на „црном“ тржишту и уноси је као неновчани улог у оснивачки капитал фирме. Након тога је ставља у промет и продаје на легалном тржишту роба. Мешају се новац из регуларног пословања предузећа и новац од продаје робе на „црно“ и уплаћују на рачуне фирме по основу уплате пазара.

4. Донацијом услове да непознати буду ангажовани за неке послове

И кроз непрофитне организације могуће је „прање новца“. У документу „Ризици од злоупотребе непрофитних организација за прање новца и финансирања тероризма у Србији“ идентификован је велики број радњи које указују на „прање новца“. Рецимо, добијање донације условљене тиме да одређени појединци или организације, који нису познати датој непрофитној организацији, буду ангажовани да обаве неке послове или када се новац нуди у виду зајма за одређени временски период после кога га треба вратити или послати негде другде. У оваквим ситуацијама је типично да непрофитној организацији буде дозвољено да задржи камату или неки други износ у замену за пристанак да учествује у целом аранжману.

Слични су „кредитни“ аранжмани у којима непрофитна организација новац добија у страној валути, али треба да га врати у некој другој валути. На „прање новца“ указује и када непрофитна организација добије неочекивани или необразложени захтеви да се врати пуни износ или један део донације. Такође, и захтеви за помоћ у наплати великих новчаних износа, где се непрофитној организацији нуди известан проценат тог износа који је наплаћен.

5. Позајме кеш који траже да се врати чеком или преко рачуна

Од непрофитне организације може бити затражено да достави основне податке о свом рачуну или да допусти донатору да искористи њено име у преписци под изговором да је све то део процеса наплате. Итекако су сумњиве и нетражене понуде краткорочних зајмова у виду великих готовинских износа који треба да буду враћени чеком или банковним трансфером, по могућству у другој валути. Молба да се допусти да се нека трансакција изврши преко банковног рачуна непрофитне организације. Понуда робе или услуга који делују веома скупо, необично или подразумевају високе административне или друге трошкове.

Извор: Блиц