Ljudi su u davna vremena pomno pratili vremenske prilike i prema njima planirali sadnju za iduću godinu, takozvani plodored. Znali su da lipa, na primer, okreće lišće pre kiše, jer ima plitak koren i bolje „oseća“ dolazak padavina, za razliku od hrasta sa dubokim korenom. Žene su se obično bavile vračanjem i oko Petrovdana (12. jula), ako naiđu oblaci, zabijale su sekiru u panj. a crkvena zvona bi zvonila, ne bi li njihov zvuk razgonio oblake i sprečio grad.

ZNACI OBLAČNOG I KIŠOVITOG VREMENA

– pritisak vazduha lagano i ravnomerno opada. Uveče leti grupe oblaka ne iščezavaju, već se razilaze po nebu. Na delu horizonta javljaju se tanki oblaci, koji uveče postepeno pokrivaju celo nebo. Oni se u vidu mekih, sitnih talasa brzo podižu na nebu. Oblaci visokog, gornjeg sprata idu pravo, ako se posmatraju u pravcu vetra. Prizemna magla, koja se obrazuje uveče, razilazi se još do izlaska sunca. Uveče se vetar pojačava. Puni krug – halo je oko sunca ili meseca. Puno purpurnocrvenih zrakova u vreme svitanja. Neznatna je razlika u temperaturi dana i noći. Dim pada ili se pruža paralelno sa zemljom.

ZNACI DUBOKOG NEVREMENA

– od jutra se javljaju nagomilani oblaci koji drugom polovinom dana počinju da se povećavaju, poprimajući izgled visokih kula. Danju je žarko, žega i zagušljivo, zaparno. U toplo i zaparno veče ne6o je pokriveno neprekidnim pokrivačem, zastorom.