Sektori nekretnina, organizovanja igara na sreću i bankarski sektor, najizloženiji su pretnjama od pranja novca u Srbiji, a slede menjačnice, kazina i oblast računovodstva, pokazuje nova „Nacionalna procena rizika od pranja novca i procena rizika od finansiranja terorizma“ koju je usvojila Vlada Srbije.
Sveukupna procena pretnji od pranja novca u Srbiji je „srednja“, sa tendencijom „bez promene“, navodi se u Nacionalnoj proceni rizika. Kao srednja je ocenjena i nacionalna ranjivost od pranja novca na osnovu analize sposobnosti države da se odbrani od pranja novca.
Kada su u pitanju sektori koji su najizloženiji pretnji od pranja novca tu prednjači sektor nekretnina, jer se trend plasiranja „prljavog“ novca najčešće odvija kroz investiranje u izgradnju stambeno-poslovnih objekata i u kupovinu nepokretnosti. Pretnja od pranja novca kroz ovaj sektor naročito je izražena kod investitora u izgradnju nekretnina, koji ih potom prodaju i na taj način prikrivaju nezakonito poreklo uloženih sredstava.
Prema proceni rizika, sektor igara na sreću je izložen visokom stepenu pretnje od pranja novca s obzirom na podatke o pokrenutim krivičnim postupcima zbog neovlašćenog organizovanja igara na sreću. Prilikom procene, stručnjaci su kako navode, imali u vidu i krivične postupke koji uključuju zaposlene u ovom sektoru, činjenicu da se u okviru ovog sektora vrši obrt velikih količina novca i to skoro isključivo u gotovini, te da je vrednost tržišta igara na sreću u Srbiji procenjena na 355 miliona evra.
Bankarski sektor je i dalje jedan od najizloženijih pretnji od pranja novca, kako zbog svoje veličine i važnosti u okviru finansijskog tržišta, tako i zbog brojnosti, usluga i proizvoda koje pruža, navodi se u Nacionalnoj proceni rizika. Upravo iz tih razloga, kako se dodaje, najveći „pritisak prljavih prihoda“ usmeren je ka ovom sektoru jer ima više proizvoda koji mogu biti iskorišćeni za „uvođenje“ nezakonitih prihod u legalne tokove.
Napominje se da je po izloženosti bankarskog sektora pretnji od pranja novca situacija u Srbiji gotovo identična kao i u većini drugih zemalja koje su objavile svoje procene rizika.
Kod menjačnica je prisutan srednje visok nivo pretnje od pranja novca jer se u Srbiji još uvek veliki obim plaćanja obavlja u gotovini, a to ima za posledicu česte konverzije efektivnog stranog novca u dinar i obrnuto. Tome treba dodati i činjenicu da se u prometu nepokretnosti često vrši plaćanje u gotovini i u stranoj valuti.
I kazina su, kako se navodi, izložena srednje visokom stepenu pretnje od pranja novca jer predstavljaju aktivan „keš“ sektor u kome se i uplate igrača i isplate dobitaka obavljaju skoro isključivo u gotovini. Takođe, tu postoji mogućnost razmene čipova između igrača, a analize pokazuju da su kazina posebno atraktivna osobama koje su bliske ili pripadaju kriminalnom miljeu.
Srednje visokoj pretnji od pranja novca izložen je i sektor računovođa. Naime, privredna društva koja su bila uključena u pranje novca koristila su usluge računovodstvenih agencija kako bi radnjama izvršenja krivičnog dela dali privid legalnih poslovnih aktivnosti. To je naročito izraženo u slučajevima pranja novca kod kojih su predmet pranja bili prihodi iz poreskih krivičnih dela.
Jedan od zaključaka iz procene rizika pokazuje da rastuću pretnju u pogledu pranja novca predstavljaju krivična dela visokotehnološkog kriminala, a posebno poslovna prevara elektronskom poštom.
Na izradi ove procene učestvovalo je ukupno 154 predstavnika, od čega 124 predstavnika državnog sektora, među kojima su tužioci i pripadnici Uprave za sprečavanje pranja novca i resornih ministarstava, kao i 30 predstavnika privatnog sektora (obveznika, udruženja, komore). Procena je izrađena po metodologiji Svetske banke, na osnovu analiza izvršenih i procesuiranih krivičnih dela od 2013. do 2017. godine.
Izvor: 021 / Foto: Pixabay
