Некретнине најпогодније за прање пара

Сектори некретнина, организовања игара на срећу и банкарски сектор, најизложенији су претњама од прања новца у Србији, а следе мењачнице, казина и област рачуноводства, показује нова „Национална процена ризика од прања новца и процена ризика од финансирања тероризма“ коју је усвојила Влада Србије.

Свеукупна процена претњи од прања новца у Србији је „средња“, са тенденцијом „без промене“, наводи се у Националној процени ризика. Као средња је оцењена и национална рањивост од прања новца на основу анализе способности државе да се одбрани од прања новца.

Када су у питању сектори који су најизложенији претњи од прања новца ту предњачи сектор некретнина, јер се тренд пласирања „прљавог“ новца најчешће одвија кроз инвестирање у изградњу стамбено-пословних објеката и у куповину непокретности. Претња од прања новца кроз овај сектор нарочито је изражена код инвеститора у изградњу некретнина, који их потом продају и на тај начин прикривају незаконито порекло уложених средстава.

Према процени ризика, сектор игара на срећу је изложен високом степену претње од прања новца с обзиром на податке о покренутим кривичним поступцима због неовлашћеног организовања игара на срећу. Приликом процене, стручњаци су како наводе, имали у виду и кривичне поступке који укључују запослене у овом сектору, чињеницу да се у оквиру овог сектора врши обрт великих количина новца и то скоро искључиво у готовини, те да је вредност тржишта игара на срећу у Србији процењена на 355 милиона евра.

Банкарски сектор је и даље један од најизложенијих претњи од прања новца, како због своје величине и важности у оквиру финансијског тржишта, тако и због бројности, услуга и производа које пружа, наводи се у Националној процени ризика. Управо из тих разлога, како се додаје, највећи „притисак прљавих прихода“ усмерен је ка овом сектору јер има више производа који могу бити искоришћени за „увођење“ незаконитих приход у легалне токове.

Напомиње се да је по изложености банкарског сектора претњи од прања новца ситуација у Србији готово идентична као и у већини других земаља које су објавиле своје процене ризика.

Код мењачница је присутан средње висок ниво претње од прања новца јер се у Србији још увек велики обим плаћања обавља у готовини, а то има за последицу честе конверзије ефективног страног новца у динар и обрнуто. Томе треба додати и чињеницу да се у промету непокретности често врши плаћање у готовини и у страној валути.

И казина су, како се наводи, изложена средње високом степену претње од прања новца јер представљају активан „кеш“ сектор у коме се и уплате играча и исплате добитака обављају скоро искључиво у готовини. Такође, ту постоји могућност размене чипова између играча, а анализе показују да су казина посебно атрактивна особама које су блиске или припадају криминалном миљеу.

Средње високој претњи од прања новца изложен је и сектор рачуновођа. Наиме, привредна друштва која су била укључена у прање новца користила су услуге рачуноводствених агенција како би радњама извршења кривичног дела дали привид легалних пословних активности. То је нарочито изражено у случајевима прања новца код којих су предмет прања били приходи из пореских кривичних дела.

Један од закључака из процене ризика показује да растућу претњу у погледу прања новца представљају кривична дела високотехнолошког криминала, а посебно пословна превара електронском поштом.

На изради ове процене учествовало је укупно 154 представника, од чега 124 представника државног сектора, међу којима су тужиоци и припадници Управе за спречавање прања новца и ресорних министарстава, као и 30 представника приватног сектора (обвезника, удружења, коморе). Процена је израђена по методологији Светске банке, на основу анализа извршених и процесуираних кривичних дела од 2013. до 2017. године.

Извор: 021 / Фото: Пиxабаy