Koje su crne tačke na putevima u Srbiji

Čak 12 ljudi poginulo je za 48 sati na putevima u Srbiji, a crna statistika saobraćajnih nesreća u poslednje dve godine pokazuje da opasne deonice prete širom zemlje.

Od početka godine na saobraćajnicama u Srbiji život je izgubilo 206 ljudi što je za 20 manje nego lane, piš “Blic”. Samo tokom utorka na putevima je poginulo šest osoba. Crni niz nastavio se i u sredu kada je bilo dvoje poginulih u saobraćaju. Užasne scene na putevima nastavile su se i u petak kada je u 23 sata u teškoj nesreći na Ibarskoj magistrali poginulo četvoro mladih.

U saobraćajnoj policiji upozoravaju da je Ibarska magistrala i dalje najveća crna tačka srpskih puteva.

“Najviše stradalih u poslednje dve godine bilo je na deonicama Stepojevac-Lazarevac i Mrčajevci-Kraljevo. Ima mnogo rizičnih saobraćajnica i u Vojvodini među kojima se izdvaja potez od Kljajićeva kod Bačkog Sokolca do Kule. Crna deonica je i obilaznica oko Loznice, od Trbušnice do Banje Koviljače”, navode za “Blic” u MUP-u.

Kako kažu, najviše nesreća preti narednih meseci, tokom leta i to na pravcima ka moru.

“Na auto-putu Beograd-Niš vozači bi trebalo posebno da obrate pažnju na deonicu od petlje Aleksinački rudari do petlje Ražanj gde je tokom 2016. poginulo čak petoro osoba”, ističu u saobraćajnoj policiji.

Kako bi se povećala bezbednost na putevima u Srbiji, saobraćajna policija započela je 15. juna pojačanu kontrolu.

“Presretači idu od mesta do mesta i pišu kazne, pre svega za prekoračenje brzine i nekorišćenje pojaseva. Takođe, to čine i motociklisti u civilu i uniformi. Tako ćemo iskoreniti mogućnost da lokalni policajci gledaju kroz prste prijateljima ili poznanicima u istom mestu. Pored toga, kažnjavamo na naplatnim rampama nekorišćenje pojaseva tako što se policajci na motociklu provlače između kolona”, podvlače u MUP-u.

Profesor na Saobraćajnom fakultetu Milan Vujanić ističe da statistiku opasnih deonica u Srbiji treba ozbiljno shvatiti.

“Brojke ukazuju da na tim saobraćajnicama postoji problem što znači da stručnjaci treba da izađu na teren i utvrde o čemu se radi. Da li je reč o nepreglednoj krivini, klizavom putu, opterećenoj saobraćajnici, lošim navikama stanovnika…Kada se to utvrdi, treba rešiti problem kako se nesreće ne bi ponavljale”, objašnjava Vujanić.

On navodi da se plaši da nam povećanje dozvoljene brzine sa 120 na 130 na sat i uvođenje samo novčane kazne za prekoračenje dozvoljene brzine, nažalost, neće doneti smanjenje broja poginulih. Kako naglašava, bezbednost u saobraćaju ne povećava se željenim tempom.

“Od 2001. broj poginulih na putevima smanjivao se u proseku za 60 po godini pošto se radilo o konceptualnoj primeni zakona, da bi poslednjih godina došlo do promena u zakonu koje ne doprinose bezbednosti”, smatra Vujanić.

Izvor: 021

POSTAVI ODGOVOR

Ostavite Vaš komentar
Unesite Vaše ime

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.