Bolesti koje prenose krpelji i komarci

Tekst preuzert sa Instiruta za javno zdravlje Srbije dr Milan Jovanović Batut

Foto: Pixabay

Boravak u prirodi, iako ga lekari preporučuju, nosi sa sobom i određene rizike,između ostalog i rizik izlaganja vektorskim zaraznim bolestima.

Vektorske zarazne bolesti su bolesti čiji uzročnik (bakterija, virus, rikecija,parazit) izvesno vreme, pre nego što dospe u svog domaćina, provede u vektoru (komarac, krpelj i različite druge vrste insekata). Nakon takozvanog spoljašnjegperioda inkubacije (vreme neophodno da vektor postane zarazan), vektor prenosiuzročnika zaraznih bolesti na osetljivog domaćina (čovek, životinja) ubodom/ujedom.Inficirani vektori najčešće doživotno prenose uzročnika.

Vektori su organizmi koji nemaju mehanizme za održavanje telesne toplote, padirektno zavise od spoljašnje temperature. Odgovarajuća temperatura i vlažnostvazduha su osnovni preduslov za razvoj jaja i larvi insekata u odrasle jedinke, tako dau uslovima visoke temperature i velike vlažnosti njihov broj može da poraste i zanekoliko puta.Vektorske zarazne bolesti imaju sezonski karakter, jer zbog načina prenošenjazavise od aktivnosti vektora, pa se u našoj zemlji pojavljuju od proleća do jeseni.

Mnoge vektorske zarazne bolesti imaju endemski karakter, što znači da suodomaćene na određenom području na kojem postoje povoljni uslovi za održavanjeuzročnika bolesti zbog prisustva odgovarajućih rezervoara zaraze (najčešće različitevrste sitnih divljih životinja) i vektora.

BOLESTI KOJE PRENOSE KRPELjI

Krpelji su zglavkari koji svojim ubodom na čoveka mogu daprenesu određene zarazne bolesti kao što su Lajmska bolest(LB), krpeljski meningoencefalitis, Krimska-Kongohemoragijska groznica, erlihioza, bruceloza, leptospiroza. Nasreću, nisu svi krpelji zaraženi mikroorganizmima koji supatogeni za čoveka.

Krpelji borave na šumovitim područjima i na neobrađenoj vegetaciji, ali i uzpolja, u baštama, živim ogradama i slično. Prisutni su od ranog proleća do kasnejeseni, a najaktivniji su u maju i junu. Hrane se krvlju ljudi i mnogih životinja, aukoliko su zaraženi, prenose uzročnika zarazne bolesti vreme hranjenja.

Krpelj mora da bude prisutan na koži bar 48 sati da bi došlo do sigurneinokulacije prouzrokovača. Krpelji se uglavnom nalaze na niskoj vegetaciji, do visine od jednog metra, asvojim usnim delom se zakače na životinje i ljude koji tuda prolaze. Sisaju krv dva dosedam dana pre nego što ponovo padnu na vegetaciju. Rizik od infekcije je veći štoje boravak krpelja na telu duži. Ubod insekta je bezbolan, a mesto uboda ne boli i nesvrbi.

MERE PREVENCIJE BOLESTI KOJE PRENOSE KRPELjI

1. Mere lične zaštite od uboda krpelja

*Ne postoji specifična zaštita vakcinama protiv Lajmske bolesti, jedinimetodi prevencije su izbegavanje uboda krpelja i rano uklanjanje fiksiranogkrpelja.

*Izbegavati predele infestirane krpeljima.

*Nositi odeću svetlih boja dugih rukava i nogavica.

*Pre odlaska u prirodu uvući košulju u pantalone i nogavice pantalona u čarape.

*Nositi samo „zatvorene” cipeletokom boravka u prirodi

*Tokom boravka u prirodi ne hodati u sandalama ili bos:opo gustim travnjacima,opo naslagama suvog lišća,opo niskom žbunju/grmljuou listopadnim ili mešovitim šumama i park šumama, kako u urbanim,tako i u prigradskim sredinama.

*Koristiti repelenate na otkrivenim delovima tela

*Kretati se samo pešačkim stazama tokom boravka u prirodi.

*U toku boravka na infestiranim područjima svaka 3–4 sata pregledati kožu tela.

*Krpelji traže vlažnije zone tela za fiksiranje kod ljudi, iz tih razloga kada sevrši pregled za prisustvo krpelja naročito obratiti pažnju na delove tela i to:prepone, pazuhe, predeo ispod grudi, na deo pojasa, zadnje strana kolena, prednju izadnju stranu ušne školjke i deo iza uha.

*Kod dece pažljivo pregledati predeo glave (uključujući kosmati deo) i deo vrata.

*Pregled vršiti kako tokom boravka u staništu tako i nakon povratka kući.

*Krpelj se može uneti u domaćinstva odećom ili kućnim ljubimcima. Iz tih razloga,preporučuje se: očetkanje odeće pre ulaska u kuću u cilju odstranjivanja svihnefiksiranih krpelja koji kasnije mogu da se fiksiraju na nekog od članovadomaćinstva,opregled kućnih ljubimaca za prisustvo fiksiranoh krpenja pre ulaska ukuću.

*Nakon povratka iz prirode kupanje ili tuširanje unutar dva sata od ulaska u kućudoprinosi daljoj kontroli.

*Osobe koje su zbog svog zanimanja (šumari i pripadnici vojske, itd.) potencijalnoizložene riziku zaražavanja sa B. burgdorferitreba da nose odeću impregniranuinsekticidima (permetrin).

2.Postupak u slučaju uboda krpelja

*Važno je javiti se lekaru doma zdravlja u toku prvih 24 sata od uboda.

*Ne stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin).

*Ne pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta ubodakrpelj može raskomadati, a rilica uvući u dublje slojeve kože.

*Ne nanositi vrh užarene cigarete, kreme i isparljiva ulja preko krpelja i zatimpokušavati vađenje, jer se u tim slučajevimapovećava rizik od prenošenja uzročnikaB. burdgorferizbog stimulacije povraćanja infektivnog materijala krpelja.

*U zdravstvenoj ustanovi obučeno osoblje će krpelja izvaditi u celosti, uzdezinfekciju mesta intervencije.

*Zabeležiti dan ujeda i sačuvati krpelja u praznu posudu za lekove ili kesu sadvostrukim zatvaranjem.

*Dati osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja(na primer, o mestu gde jeosoba boravila u prirodi) zbog mogućnosti postojanja endemskog područja.

*Javiti se lekaru u slučajevima pojave crvenila ili nekog drugog simptoma uperiodu od nekoliko nedelja nakon ujeda krpelja.
3.Kontrola i suzbijanje krpelja

*Redovno kositi travu, obrezivati žbunje i drveće i odstranjivati opalo lišće.

*U okućnicama privatnih kuća pomeriti kaveze za ptice i drva za ogrev, van delovadvorišta u kojima se obavljaju uobičajene kućne aktivnosti.

*Uništavanje sitnih glodara (rezervoara infekcije) sistematskim deratizacijama(suzbijanje glodara) u urbanim sredinama.

*Sprovođenje akcija suzbijanja krpelja na javnim zelenim površinama upotrebominsekticida Icon (Lambda-cihalothrin) od kraja aprila do oktobra meseca.

*Ciljana upotreba insekticida Aqua Reslin (Lambda cihalothrin) na otvorenimpovršinama.

*Osobe koje su zbog svog zanimanja potencijalno izložene riziku zaražavanjavirusom Krimske-Kongo hemoragijske groznice (KKHG), kao što su stočari,zemljoradnici, radnici u klanici, pri radu sa životinjama treba da nose odgovarajućuzaštitnu odeću i rukavice. Zdravstveni radnici takođe treba da nose zaštitnaodela, rukavice, naočare i maske. Poseban oprez neophodan je pri kontaktu sa krvljubolesnika (vađenje krvi, davanje infuzija, transfuzija, obdukcija). Postekspozicionazaštita, odnosno zaštita nakon izlaganja potencijalno zaraženoj krvi iliizlučevinama, sprovodi se davanjem imunoglobulina (gotovih antitela protiv KKHG).

*Za prevenciju krpeljskog encefalitisa postoji mogućnost specifične zaštiteu vidu vakcine protiv krpeljskog encefalitisa. Ovakav vid zaštite preporučujese profesionalno eksponiranim licima i licima u područjima koja su endemskaza krepljski encefalitis. Visok obuhvat vakcinacijom u Austriji doveo je doznatnog smanjenja broja obolelih u humanoj populaciji.

LAJMSKA BOLEST – BORELIOZA

Lajmsku bolest izaziva bakterija iz grupe spiroheta,Borrelia Burgdorferi,a prenosije određena vrsta iksodidnih krpelja (Ixodes ricinus), koji se ubodom fiksira za kožu iprenosi infekciju. Oboljenje je sistemsko, znači, napada ceo organizam, posebnokožu, nervni sistem, zglobove i srce.

Lajmska bolest otkrivena je 1975. godine u graduLajm, u Konektikatu, a u našoj zemlji otkrivena je aprila meseca 1987. godine napodručju Beograda. Simptomi bolesti počinju nedelju do mesec dana nakon ujeda krpelja. Prvi znak jecrvenilo oko mesta uboda (Erythema migrans – EM, u narodu poznat kao „bivoljeoko”), koje se javlja kod oko 80 odsto zaraženih osoba. Da bi imala dijagnostički značaj,promena mora da ima promer od najmanje 5 cm. Promena na koži ne boli i ne svrbi, pamože da prođe neprimećeno. Može da bude praćena pojavom simptoma sličnim gripu(glavobolja, groznica,malaksalost, bolovi u zglobovima), koji traju nekoliko nedeljaukoliko se osoba ne javi lekaru koji će odrediti antibiotsku terapiju.

Ozbiljnije komplikacije se javljaju nedeljama i mesecima nakon ujeda krpelja, u vidu simptoma odstrane centralnog nervnog i kardiovaskularnog sistema, artritisa i kožnihmanifestacija. Bolest može poprimiti hroničan tok, ukoliko se ne prepozna i neleči na vreme. Pacijenti nakon sprovedenog lečenja borelioze mogu da imajunespecifične tegobe (glavobolja, umor, bolovi u mišićima i zglobovima i slično), koje obično traju više meseci, nekada i godinama.

Mada se Lajmska bolest može lečiti,najbolji način prevencije Lajmske bolestije sprečiti ubod krpelja.

KRPELjSKI MENINGOENCEFALITIS

Krpeljski meningoencefalitis je virusno oboljenje rasprostranjeno u područjusrednje i istočne Evrope i Azije, koje se prenosi putem zaraženih krpelja (kao iLajmska bolest). Bolest se javlja endemski, odnosno samo u prirodnim aktivnimžarištima u kojima postoje prirodni rezervoari virusa (šumski glodari, jež,krtica) i njihovi prenosioci (krpelji). Krpelj može da bude zaražen u svimstadijumima svog životnog ciklusa i doživotni je nosilac virusa krpeljskogmeningoencefalitisa, koji se u njemu razmnožava i prenosi transovarijalno sa jednena drugu generaciju krpelja.

Bolest se najčešće javlja u Baltičkim državama,Sloveniji i Ruskoj Federaciji, a zatim u Češkoj Republici, Nemačkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Švedskoj i Švajcarskoj.

Osnovni put prenosa je ubod zaraženog krpelja, pri čemu je rizik od infekcije većišto je boravak krpelja na telu duži. U endemskim područjima do zaražavanja možedoći i kao posledica konzumiranja nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvodaporeklom od zaraženih životinja (koze, ovce krave). Ne prenosi se sa čoveka načoveka.Većina zaraženih osoba nema simptome oboljenja. Klasična klinička slikapodrazumeva bifazni tok bolesti. Prva faza bolesti javlja se 7 do 14 dana nakonuboda zaraženog krpelja u vidu kratkotrajnog febrilnog oboljenja nalik gripu, štotraje oko nedelju dana. Sledi period poboljšanja kliničke slike, odnosno periodlatencije u trajanju od 4 do 10 dana. Druga faza je meningoencefalitična faza koja serazvija kod manjeg broja obolelih. Uz opšte simptome infekcije (povišenatemperatura, glavobolja, bolovi u mišićima) javljaju se znaci zahvaćenosticentralnog nervnog sistema, odnosno zapaljenja moždanica – kočenje vrata, povraćanje,intenzivne glavobolje. Ređe dolazi do zapaljenja mozga sa specifičnim znacima:vrtoglavica, pospanost, tremor, paraliza mišića. U slučaju pojave ovih simptoma neophodna je hospitalizacija. Ipak, kod najvećeg broja obolelih, registruje se blaga klinička slika.

KRIMSKA-KONGO HEMORAGIJSKA GROZNICA

Krimska-Kongo hemoragijska groznica (KKHG) je akutno virusno prirodno-žarišno oboljenje. Prenosi se krpeljima(ubodom ili kontaktom preko kože, ako ga čovek ubije i pri tome utrlja u kožu) i putem krvi. Vrsta krpelja (iksoidni krpelj) koja prenosi virus živi u određenim područjima, tzv. prirodnim žarištima. Virus se može preneti sa čoveka na čoveka direktnim kontaktom sa krvlju ili izlučevinama obolele osobe.
Primarni rezervoar zaraze su divlji sisari, ptice i iksoidni krpelji, mada je virus pronađen i kod lisice, vuka, ježa, šumskog i slepog miša, svih domaćih životinja. Krpelji se inficiraju preko životinja i ostaju doživotno zaraženi.

Bolest se najčešće javlja u zemljama bivšeg SSSR-a (Rusija,Uzbekistan, Turkmenija, Kirgizija), znatno ređe u Africi(Kongo, Uganda, Nigerija, Kenija) i Evropi (Bugarska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Kosovo i Metohija, Albanija). Osim u republikama bivšeg SSSR-a, u Aziji je bolest zabeležena u Iranu, Iraku, Pakistanu, zapadnoj Kini,Arabijskom poluostrvu. Na Kosovu i Metohiji se nalaziprirodno žarište Krimske-Kongo hemoragijske groznice, koja se na tom području registruje svake godine (opštine Orahovac, Mališeva).

Period od momenta zaražavanja do pojave simptoma može trajati od jednog do 14 dana, ali prosečno iznosi 5 do 7 dana.
Prvi znaci bolesti nastaju naglo, sa visokom temperaturom, jezom, teškim opštim stanjem, malaksalošću, razdražljivošću, glavoboljom, jakim bolovima u ekstremitetima i u predelu bubrega. Povremeno mogu da se jave povraćanje, bolovi u trbuhu i proliv. Javlja se crvenilo lica i grudi.

Kliničku sliku karakteriše izražen hemoragijski sindrom u vidu krvarenja iz nosa i uterusa, u sluznici usne duplje, želuca, creva.
Letalitet iznosi i do 50 odsto.

BOLESTI KOJE PRENOSE KOMARCI

Klimatske promene u vidu povećanja prosečnih vrednosti temperature i promene količine padavina uveliko utiču na pojavu, rasprostranjenost i sezonske varijacije vektorskih zaraznih bolesti, naročito bolesti koje prenose komarci (groznica Zapadnog Nila, malarija, žuta groznica, denga, čikungunja groznica). Procenjuje se da svako povećanje temperature vazduha za 0,1 stepen Celzijusa širi stanište komaraca i do 150 kilometara u pravcu severne geografske širine zemljine kugle.

GROZNICA ZAPADNOG NILA

Groznica Zapadnog Nila je potencijalno teško oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca iz roda Culex (takozvani kućni komarac). Uzročnik je virus groznice Zapadnog Nila, koji je prvi put izolovan i identifikovan u oblasti Zapadni Nil u Ugandi 1937. godine. Danas je ovaj virus najrasprostranjeniji arbovirus (virus koji se prenosi artropodama, odnosno insektima) na svetu.

Rezervoar zaraze su ptice (uglavnom gavrani i čavke). Simptomi bolesti javljaju se 3–14 dana nakon uboda zaraženog komarca. Kod oko
80 odsto inficiranih osoba ovo oboljenje protiče bez simptoma. Oko20% zaraženih osoba ima blagu kliničku sliku u vidu groznice, glavobolje, mučnine, povraćanja. Obično pomenuti simptomi prolaze u roku od par dana, mada su zabeleženi slučajevi kada je oboljenje trajalo i više nedelja. Kod jednog obolelog na 150 inficiranih dolazi do razvoja teške kliničke slike, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti (upala moždanica i/ili mozga).

Osobe iznad 50 godina starosti imaju veći rizik od nastanka težeg oblika bolesti. Od životinja najčešće obolevaju konji. Bolest se sa zaraženih ljudi i konja ne širi dalje, već isključivo ujedom inficiranog komarca.

MALARIJA

Malarija je drevna bolest poreklom iz Afrike, čijeg uzročnika prenosi ženka komarca iz roda Anopheles. Rasprostranjena je u mnogim tropskim i subtropskim zemljama. Posle II svetskog rata, zahvaljujući međunarodnoj saradnji i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, malarija je iskorenjena u evropskim zemljama. Poslednji autohtoni (odomaćeni) slučaj malarije u našoj zemlji zabeležen je 1964. godine u Kraljevu. Danas se na području naše zemlje registruju isključivo slučajevi importovane (uvezene) malarije. Izraz importovana (uvezena) malarija znači da je osoba koja živi u Srbiji izvesno vreme boravila (najčešće na radu) u zemljama sa endemskom (odomaćenom) malarijom, gde se i zarazila. Kod nas se godišnje registruje prosečno 10 do 15 ovakvih slučajeva malarije.

Mere lične zaštite

Najlakši i najefikasniji način prevencije navedenih bolesti je sprečiti ubod komarca. U tom smislu preporučuje se:

*Izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.

*Smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postiže isušivanjem izvora stajaće vode. Na taj način smanjuje se broj mesta na koje komarci mogu da polože svoja jaja.

*Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, kanti, buradi i limenki.

*Ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu.

*Po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen.

*Upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom.

*Nošenje odeće koja pokriva noge i ruke. Preporučljivo je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubodu kroz pripijenu odeću.

*Izbegavanje boravka na otvorenom u vreme perioda najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru.

*Upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima i oko kreveta.

*Upotreba električnih aparata koji ispuštaju sredstvo za uništavanje komaraca u zatvorenom prostoru.

*U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije koje podrazumevaju i preventivno uzimanje lekova (hemioprofilaksa) pre odlaska, tokom boravka i po povratku iz malaričnih područja (područja u kojima postoji rizik od prenošenja malarije).

U slučaju pojave bilo kakvih simptoma bolesti po povratku sa putovanja, odmah se javiti izabranom lekaru i navesti podatak o putovanju i eventualnom ubodu komarca ili drugih insekata.

POSTAVI ODGOVOR

Ostavite Vaš komentar
Unesite Vaše ime

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.