Porodicama u Srbiji svakog meseca nedostaje od nekoliko stotina, do nekoliko hiljada dinara da „preguraju“ mesec.

Novac se obično pozajmljuje od rođaka ili prijatelja, ali kada ni oni nisu u prilici da pomognu, a kartice i krediti zakažu, put neke odvede i u zalagaonicu.

Tu se građani u novčanim problemima obraćaju da bi došli do sume od pedesetak evra, pa do veoma velikih iznosa, za koje se zalažu i vozila. Kamate su drakonske – obično deset odsto mesečno. Ali kada se nema, a nešto je preko potrebno, izbor često ne postoji, piše Dnevnik.

Mnogi se pre ulaska u te lokale i ne zapitaju šta su oni u stvari i ko ih kontroliše, te po kojim pravilima rade. A odgovore na ta pitanja nije baš lako dati, piše Dnevnik.

U Agenciji za privredne registre zalagaonice ne registruju. Međutim, po našem Zakonu o privrednim društvima i propisima koji regulišu rad preduzetnika, potrebno je pri registraciji prijaviti samo primarnu delatnost. Osim toga, kompanija ili lice koje se registrovalo može se baviti i drugim poslovima. Može neko prijaviti, recimo, agenciju za konsalting kao osnovnu delatnost, a pri tome se baviti i prometom i izdavanjem nekretnina.

Princip rada kuća koje se bave pomenutim poslom je da uzimaju predmete ili čekove. Kada klijent vrati dug, dobija svoje nazad. Dok su predmeti u zalagaonici, na to se plaća kamata. Tako ispada da je u pitanju velikim delom i novčana transakcija. Kuće koje se bave finansijama, poput banaka, osiguravajućih kompanija, platnih institucija, te investicionih i penzionih fondova, kontroliše Narodna banka Srbije.

Zalagaonice tu ne spadaju, pa im kontrola iz NBS-a neće zakucati na vrata. Ne treba da se plaše ni tržišne inspekcije jer ona takođe u opisu poslova nema kontrolu zalagaonica. Ispada da su one izgubljene između nadležnosti, što otvara put ka mogućnostima velikih manipulacija.

A šta se dobija kada se dođe u zalagaonicu?

Zlato je dobrodošlo. Za gram veće finoće se dobija 19 evra, a na to se plaća mesečna kamata od deset odsto. Ta obaveza se izmiruje svakog meseca. Kada se skupi pozajmljena suma, ček, odnosno zlato se vraća. Ukoliko klijent nekoliko meseci ne može da izmiri obaveze, ostaje bez zlatnine. Sa zalagaonicom se sklapa ugovor da, ako se novac ne vrati po isteku roka, građanin može da se pozdravi sa založenim predmetom, mada i ne mora uvek, ugovor se može obnoviti.

Isto važi i za čekove, koji su u zalagaonicama rado viđeni. Za založen jedan ček na maksimalni iznos od 5.000 dinara zalogodavac daje klijentu 4.500 dinara. U obavezi je da plaća svakog meseca po 500 dinara po čeku. Ukoliko ne vrati pozajmljenu sumu novca kada po ugovoru dogovoreni rok istekne, čekovi se šalju na naplatu banci.

Sve to govori da se radi o najskupljem vidu pozajmice. Jer, dok se za gotovinski kredit plaća godišnja kamata ispod deset odsto, ovde se taj procenat plaća na mesečnom nivou.