Poskupljenje pšenice može dovesti i do povećanja cena hleba i peciva, stručnjaci smatraju da, ako se to i desi, neće biti drastično, međutim, ono što je sigurno je da ćemo ove godine jesti nekvalitetnije pekarske proizvode.
Kako piše „Blic“, na našoj berzi pšenica košta oko 19 dinara za kilogram, što je po mišljenju berzanskih stučnjaka još uvek srednje visoka cena, koja ne bi trebalo da utiče na cenu hleba.
„Naravno da smo očekivali da pekari reaguju, ali ovo još nije toliko veliki skok da bi se korigovale njihove cene. Jeli smo mi hleb po ovim cenama i kada je kilogram pšenice bio 20 dinara, kao pre tri godine, ili čak 24 pre četiri godine. Pitanje je samo da li će pšenica još i koliko ići gore. Nama ove godine nedostaje kvalitetne pšenice, a one skromnijeg kvaliteta imamo dovoljno, tako da je izvesno da ćemo jesti lošiji hleb“, izjavio je agrarni analitičar Žarko Galetin.
Problem je što su usevi u Evropi podbacili i to će verovatno poremetiti sva tržišta na Starom kontinentu. Francusku, najvećeg proizvođača u EU, pogodile su ovog leta ekstremne vremenske prilike, zbog čega su prognozeri srezali procene ovogodišnje žetve na oko 34 miliona tona u odnosu na 36,6 miliona tona požnjevenih prošle godine.
Rod pšenice u Švedskoj zabeležio je pad od 40 odsto, dok u Britaniji, gde se očekuje pad ovog useva na petogodišnji minimum, ratari nestrpljivo čekaju rezultate.
Ta nestabilnost kod nas bi trebalo da stigne tokom jeseni kada potrošimo svoju pšenicu i izvezemo oko milion tona. Tada se može očekivati i moguće poskupljenje pekarskih proizvoda. Mlinari kažu da su svi očekivali idealnu godinu i što se tiče kvaliteta i što se tiče količine, ali niko nije mogao da pretpostavi kako će mesec dana da pada kiša koja je srozala kvalitet domaće pšenice.
Iz BMM mlina u Kaću „Blic“ saznaje da mnogi poljoprivrednici čekaju sa prodajom pšenice, očekujući veću cenu. Kako dodaju, pekarski proizvodi su toliko potcenjeni da je uvek moguće povećanje cene, kao što se očekuje i povećanje cene brašna.
Zdravko Šajatović, predsednik Poslovnog udruženja Žitounija iz Novog Sada, koje okuplja mlinare i pekare u našoj zemlji, smatra da je povećanje cene hleba moguće, ali ako se desi, neće ići više od propisane cene od 46 dinara po vekni.
„Kod nas se cena hleba nije menjala devet godina zbog produžavanja uredbe iz 2010. godine i mislim da je to jedini proizvod koji toliko dugo drži istu cenu. Ali pekare prodaju hleb osnovnog tipa 500 i jeftiniji od maksimalnih 46 dinara. I ako bude poskupljenja neće preko te cifre, a verovatno ćemo jesti nekvalitetniji hleb zbog loše pšenice. Danas vam brašno nažalost najmanje utiče na cenu hleba, sve drugo u proizvodnji je skuplje od njega. Jer i cena brašna je depresirana, do 25 dinara za kilogram, pa se nadam da će barem ona ići malo gore„, kaže Šajatović.
On smatra da nisu u pravu oni koji spuštaju cenu hleba na nerealno nisku, ali sa druge strane ni oni koji zahtevaju da vekna bude 70 dinara, što nije realna cena.
Ministarstvo trgovine je objavilo Uredbu Vlade Srbije o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500 u februaru, po kojoj proizvođačka cena hleba „sava“ ostaje 38,68 dinara po vekni, a maloprodajna maksimalno 46 dinara šest meseci. To se i tačno uklapa u predviđanja stručnjaka da bi ova namirnica mogla eventualno da poskupi na jesen.
Izvor: Blic
