Jedna od novina tog zakona je pojednostavljenje postupka davanja pristanaka za primenu ljudskih tkiva uz izbegavanje nepotrebnih finansijskih troškova vođenja registra. Propisano je da se tkivo umrlog za primenu kod ljudi može uzeti isključivo posle dijagnostikovanja i utvrđivanja smrti na osnovu medicinskih kriterijuma.

Zakon propisuje da se tkiva sa umrle osobe mogu uzeti radi primene ako se punoletan poslovno sposoban davalac pre smrti tome nije usmeno ili pismeno usprotivio, odnosno ako se u trenutku smrti tome nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog.

Sa umrlog maloletnika koji je tokom života bio pod roditeljskim staranjem dozvoljeno je uzimanje tkiva uz pismeni pristanak oba roditelja, dok je za umrlog maloletnika bez roditeljskog staranja dozvoljeno uzimanje tkiva na osnovu saglasnosti etičkog odbora zdravstvene ustanove.

Po zakonu, darivanje i primanje ljudskih ćelija i tkiva zasniva se na uvažavanju prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja i zaštiti osnovnih ljudskih prava i dostojanstva davaoca i primaoca.

Zakon nalaže da se pri dobijanju ljudskih ćelija i tkiva sa umrlog davaoca postupa sa poštovanjem dostojanstva umrlog i članova porodice, kao i da se preduzimaju sve potrebne mere kako bi se povratio spoljašnji izgled umrlog davaoca.

Dodajmo da je pre glasanja u Skupštini ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio da izjava da neko neće da bude donor neće morati da se overava kod notara i neće koštati građane.