Stotine srpskih kompanija uz pomoć male grupe ljudi uspešno izbegavaju da plate desetine miliona evra poreza, dok država ne čini dovoljno da spreči dalje širenje razrađene šeme za poresku utaju, pokazuje istraživanje BIRN-a.
Kompanija „Slobeks“ je godinama bila registrovana za trgovinu naftom i gasom i za nepunu deceniju poslovanja nagomilala je poreski dug od oko 600 miliona dinara, odnosno oko pet miliona evra, piše istraživačka mreža.
Kada je izgledalo da se nalazi u bezizlaznoj situaciji, firmu i sve dugove koji uz nju idu, vlasnik firme je „ustupio“ izvesnom Velisavu Đorđeviću iz okoline Jagodine.
Bivši vlasnik te komapanije Slobodan Vekić nije hteo da komentariše svoj postupak za BIRN, a novinari nisu uspeli da pronađu Velisava Đorđevića.
Istraživanje BIRN-a je pokazalo da usluga preuzimanja prezaduženog preduzeća može da košta do 500 evra, što vlasnicima omogućava da se reše balasta i, na neki način, operu svoju poslovnu biografiju.
Velisav Đorđević, pored preuzetog preduzeća „Slobeks“, poseduje još 90 firmi. On je samo jedan od desetak ljudi koji su za prethodnih pet godina postali vlasnici nekoliko stotina preduzeća u blokadi.
Ovo istraživanje pokazuje da je, prema podacima iz oktobra 2018. godine 1.425 takvih prezaduženih firmi preuzelo 10 osoba, što ih čini pojedinačno vlasnicima najvećeg broja firmi u Srbiji.
Broj firmi koje pomenute osobe preuzimaju neprekidno raste, a prema podacima od 22. maja ove godine, on se uvećao za najmanje 300 novopreuzetih preduzeća.
Ukupan nagomilani dug tih preduzeća, zbog kojeg je većina u blokadi, prema podacima NBS iznosi 6,3 milijardi dinara, odnosno nešto više od 53 miliona evra, od čega se najveći deo odnosi na dugovanja državi.
Dozvoljeno je prodati ili ustupiti drugome svoju neuspešnu firmu, a nije ni nezakonito kupiti ili preuzeti takvo preduzeće, ali ostaje pitanje zašto bi neko hteo firmu koja je u dugovima?
Izvor BIRN-a iz policije koji je uključen u istragu tih slučajeva kaže da opisani problem predstavlja „rak-ranu srpske privrede“.
„Ovom razrađenom šemom poverioci ne mogu da naplate svoja potraživanja, dok se ujedno šalje poruka da je u redu dugovati, kao i da je moguće ne platiti svoje obaveze“, kaže izvor koji je bio uključen u jednu od istraga koju je vodila srpska policija.
Prema podacima od 22. maja 2019. godine, među osobama koje su kupile najviše gubitaša nalaze se Nenad Stanimirov (kupio 431 firmu), Robert Feješ (390), Dejan Paljević (195), Ivica Radenković (162), Izabela Feješ (149) i Ivan Ivanović (142).
Prema saznanjima BIRN-a, Više tužilaštvo formiralo je predmete protiv Roberta Feješa i Ivice Radenkovića, kao i protiv Zorana Milojevića (poseduje 59 firmi), Miodraga Ilića (48) i Nebojše Maksića (61) zbog krivičnog dela prevare, onemogućavanja vršenja kontrole i zloupotrebe položaja odgovornog lica.
Za to vreme, državne institucije prebacuju odgovornost jedni na druge i za sada ne nalaze rešenje za problem koji iz dana u dan raste i nanosi sve veću materijalnu štetu, kako državnom budžetu, tako i privredi.
Kako da ne platite porez
„Vršimo otkup firme koja Vam nije potrebna, koja je u blokadi ili duguje dobavljačima, poreskoj… Uz poštovanje zakonskih propisa i pristupačnu naknadu na teret klijenta“ – ovo je tekst oglasa agencije World Business Solution koju je moguće naći pretragom na internetu.
Vlasnik agencije je Izabela Feješ, sestra Roberta Feješa.
Izvor BIRN-a kaže da kada je ova vrsta privrednog kriminala prvi put uočena 2014. godine, Feješ je u svom posedu imao 14 firmi. Danas ima skoro 400 firmi u dugovima.
Tvrdnja iz oglasa da se usluga obavlja „uz poštovanje zakonskih propisa“ nije netačna – nije zabranjeno prodati firmu u dugovima, niti istu takvu kupiti. Međutim, razrađena šema ide korak dalje.
Vlasnik „ustupa“ firmu koja je u dugovima novom vlasniku nakon što je prethodno izvukao svu imovinu, a kupcu „poklanja“ dug koji poverioci nemaju od čega da naplate, prenosi izvor saznanja do kojih se došlo tokom istrage.
Prema Zakonu o privrednim društvima, za dugovanje preduzeća (društva sa ograničenom odgovornošću – DOO) ne odgovara fizičko lice, vlasnik ili direktor, već pravno lice, odnosno samo preduzeće, iz kojeg je prethodno izvučena sva imovina.
Novi vlasnik za svoje usluge „preuzimanja“ dobija novčanu nadoknadu od starog vlasnika koji se za male pare oslobodio dugova i na taj način svi su na kraju zadovoljni – sem poverilaca koji su na gubitku, što je najčešće država.
Iako u ugovoru o prenosu udela koje je BIRN dobio od Agencije za privredne registre stoji da se oni prenose na novog vlasnika bez naknade, situacija je zapravo suprotna – novi vlasnik ipak naplaćuje preuzimanje. Naknadu za preuzimanje firme, koja se u proseku kreće između 300 i 500 evra, a može dostići i 1.500 evra, prodavac uglavnom ne uplaćuje na račun kupca, već u kešu, na ruke novog vlasnika.
„Cena preuzimanja zavisi od iznosa blokade, od 300 evra pa na gore. Za blokadu od 100.000 cena je 300 evra, ali ni za veće blokada nije mnogo više, 350 plus takse i notar. U povoljnijoj poziciji su oni koji imaju veće blokade“, novinari su saznali iz razgovora sa osobom iz agencije World Business Solution.
Tekst u celini čitajte OVDE.
