Политички живот жена у Босни – од квота до оснажавања

Getty Images

Политичаркама у Босни и Херцеговини први пут доступна је бесплатна правна помоћ за време и након изборне кампање.

Индира Дурмић живи у Тузли и политиком се бави од почетка деведесетих година. Пре мање од месец дана одлучила је да напусти странку због дискриминације и притисака.

„Врло је важно да ли си кандидаткиња или кандидат. Жене су на листама како би се заводољила политика родне равноправности“, каже Дурмић за ББЦ.

Она је једна од 16 одсто кандидаткиња које су нашле на листама које су политичке партије у Босни и Херцеговини предале Централној изборној комисији.

Међутим, Думрић мисли да се, без обзира на разултате избора који се у Босни и Херцеговини одржавају 7. октобра, иако је на деветом месту листе Странке демократске акције, сигурно неће наћи у Парламенту Босне и Херцеговине.

„Спознала сам да су избори фарса и да је унапред одређено унутар сваке политичке организације ко ће шта радити након избора“, каже.

Дурмић је незадовољна позицијом на листи странке – обзиром на подршку коју је добила на терену и стаж у странци, очекивала је да ће се наћи ближе првом месту.

Избори и родна равноправност

Када је Агенција за равноправност сполова покренула камању „Ми предстваљамо ви бирате“ која треба да побољша видљивост кандидаткиња, истакнуто је да тренутно на свим нивоима власти учествује мање од 20 одсто жена.

Изборни закон Босне и Херцеговине прописује равноправну заступљеност полова – равноправност је постигнута када је један од полова заступљен са најмање 40 одсто.

Резултати анализе учешћа жена на изборима у Босни и Херцеговини 2014. године Сарајевског отвореног центра и Фондације Цуре показали су да је просечна политичарка чланица организације жена у својој партији. Међутим, она сматра да подршка коју жене добијају у партији није довољна.

Четири године касније, кандидаткињама на општим изборима 2018. године први пут је доступна бесплатна правна помоћ.

Лажно лице политике

„Скини лажно лице политике“ кампања је четири невладине организације која кандидаткињама пружају правну подршку током и након изборне кампање.

Правница организације Центра женских права Аида Нездић објашњава да је правна помоћ за време и након изборне кампање важна, јер чак и кандидаткиње које се изборе за боље позиције на листама, након избора често не буду именоване на више позиције.

„Жене су одустајале од даљег учешћа јер су се задовољавале маргиналним позицијама у инситуцијама извшне власти и администрацији и тако су остајале квоте на листама“, каже Нездић.

Отуда и назив кампање која, поред отворених бројева телефона на које кандидаткиње могу да се јаве и пријаве кршење права унутар странке, организује и тренинге на којима се оне информишу о томе која права имају.

„Босна је загонетна, најлепша и одлучна“

Нерешена убиства ујединила подељену Босну

Тренинге у Тузли, Сарајеву и Бања Луци похађале су кандидаткиње са свих нивоа власта.

Свима њима, заједничко је једно – о проблемима још увек не говоре отворено, каже Медина Мујић из Фондације Цуре, једне од организација које воде тренинге.

„На тренинзима су почеле да говоре о проблематици, али обзиром да је кампања још у току, не говоре о конкретним проблемима. Претпостављамо да и кандидаткиње чекају резултате изборе и расподелу мандата и да видимо како ће се позиционирати“, каже.

Индира Дурмић једна је од ретких кандидаткиња која је о свом случају проговорила јавно и поднела пријаве због притисака које је доживела у странци.

Колегинице и колеге

„Скренула сам пажњу на неадекватно понашање страначким колегама још на почетку кампање, али ме је тада председник градског одбора питао да ли сам стварно мислила да постоји шанса да ћу ући у парламент“, каже Дурмић.

Више од две деценије након што се придружила странци, нашла се на тренингу о правима која би у тој партији требало да ужива.

„На тренингу сам схватила да не желим више да ћутим. Нисам једном смирила емоције и попустила под притиском и омаловажавањем“, каже.

Након што је страначким органима пријавила случај, надлежнима је пријавила претње једне од колегиница.

„Не знам да ли некоме смета то што сам жена или то што се изјашњавам као Хрватица, али сам сигурна да нисам неко ко ћути“, каже.

Ћутање је један од највећих препрека са којима се жене сусрећу, сматра Дурмић.

„На тренинзима сам упознала много жена из различитих партија. Неке од њих бране мушкарце пред женама – то су углавном девојке и жене које су јако кратко у политици.

Када сам им поставила питање да ли знају где ће бити после избора, чудно су ме гледале. Рекла сам им да ако сада не знају где ће бити, вероватно неће бити нигде“, каже.

Недовољна информисаност

Једнако учешће жена у политици у Босни и Херцеговини не пропусује само Изборни закон, већ и Закон о родној равноправности и Закон о забрани дискриминације.

Ипак, организације које пружају бесплатну правну помоћ, сматрају да жене које се баве политиком нису довољно информисане о сопственим правима.

„Нажалост, жене на листама, поготово оне које су тек почеле тиме да се баве политиком, нису довољно информисане. Не знају која сва права имају и која могу да користе. Не знају ни законе, документе и међународне акте на које могу да се позову уколико мисле да су им угрожена права“, каже Мујић из Фондације Цуре.

Мујић је учествовала у организацији тренинга које је похађало више од 60 политичарки – кандидаткиње у Босне и Херцеговини и даље сматрају да политику првенствено воде мушкарци.

„Оне су свесне чињенице да мушкарци доносе кључне одлуке и да морају да траже неку врсту дозволе за било коју одлуку или корак коју би требало да направе унутар партије“, каже Мујић.

Примери жена на високим позицијама, попут председнице владе Републике Српске Жељке Цвијановић, јесу охрабрење политичаркама.

Али поред охрабрења, Мујић сматра да је едукација најпотребнија.


Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

Аутор: ББЦ Неwс на српском