Покренута иницијатива за спомен плочу Властимиру Весковићу (ВИДЕО)

БАЧКА ПАЛАНКА: На иницијативу Ратка Ненадића, родом из Товаришева, пензионисаног професора физичког васпитања, у фоајеу Музеја града, у Бачкој Паланци биће постављена спомен плоча Властимиру Весковићу.


Властимир Весковић је био заљубљеник у спорт, предавао је физичко васпитање у бачкопаланачкој економској школи, био је иницијатор многих спортских активности, поготово атлетике. Весковић је био члан и један од оснивача Друштва за телесно васпитање „Партизан“.

Разговарали смо са Ратком Ненадићем, који је покретач иницијативе, са директорком Културног центра Бачка Паланка, Ољом Нађ и са сином покојног Властимира, Веском Весковићем.


Друштво за телесно васпитање „Партизан“

(Исечак из монографије „Кроз таласе до звезда“ коју је приредио Драгутин – Карло Костелац)

Поред Удружења спортских риболоваца „Шаран“, као и Фудбалског клуба „Бачка“, ниче још једна моћна и масовна спортска организација, а то је Друштво за телесно васпитање „Партизан“, а „материјала“ за бављење спортом има на претек!

Колонизацијом 1946. године у општину Бачка Паланка долазе и физички и ментално изузетно здрави горштаци, „као од брда одваљени“, жељни свега и свачега, па и спорта и других занимања. У Бачку Паланку стижу Босанци из околине Дрвара, у Челарево из околине Босанског Петровца и других босанских места , а у Младеново, Обровац и Товаришево Гламочани и други здрави брђани. У Гајдобру стижу Херцеговци, изузетно високи, снажни и добронамерни људи, способни за све физичке и интелектуалне активности, само их треба организовати. У прилог овоме само да констатујемо да су дуго Гајдобра, Младеново и Челарево имали највише школараца и касније студената у односу на број становника.

Властимир Весковић, међу првим тренерима спортиста

И, кад хоће, хоће, што каже Шекспир: „И срећа и несрећа у четама наилазе!“ Тако у лето 1948. године у Бачку Паланку, по конкурсу Више мешовите гимназије, за наставника фискултуре долази Властимир Весковић, бивши члан Школског друштва из Руме, заљубљеник у спорт и омладину, човек – динамит, пун енергије, ентузијазма, чије је радно време било нон-стоп, од јутра до касно у ноћ. И тако сваки дан, недељом и празником!

Прво је, уз подршку Управе школе као и општинских власти, опремио фискултурну салу и прионуо на посао. Тако се у Гимназиј и нађоше: разбој, вратило, карике, шведске лестве, коњ, козлић, струњаче и остале најпотребније справе. Фискултурна сала Гимназије је цео дан била пуна. Пре подне редовна настава, а после подне вежбе на справама до касно у ноћ, и то свакодневно, па и недељом пре подне.

То му није било доста, него је увече, уз пратњу гимназијског оркестра организовао Школу плеса, па су ђаци и њихови другари имали прилике да науче прве кораке танга, валцера, енглиш валцера, фокстрота и осталих савремених игара. Недељом се знало: игранка у свечаној сали
Гимназије, под будним оком нашег чика Власте и уз присуство директора Гимназије и многих професора. Никада ниједног испада, туче или недоличног понашања.

А наш чика Власта је имао мото кога се строго држао: рад, ред и дисциплина! Од тога ни једног тренутка није одступао па ни по цену успеха на спортском пољу! Његова је увек
била последња и није дозвољавао никакве импровизације.

Ускоро почиње и изградња стадиона ДТВ „Партизан“, у строгом центру града, на месту данашњег блока „Партизан“.

Од стадиона је данас остало само бетонирано игралиште између стамбених зграда на коме се и данас одвијају утакмице у малом фудбалу или другим спортовима. Нагло се развијају мали спортови, и то одбојка, под руководством наставника историје Јована Вујачкова, одличног одбојкаша, уз кога касније ничу познати одбојкаши, чланови репрезентације Југославије, Стевица Палишашки, Миодраг Стојановић, Душан Вишекруна и други; затим кошарка са, Хербертом Кребсом, Бошком Миловановим, браћом Рајком и Душком Чулићем и осталима.