BAČKA PALANKA: Na inicijativu Ratka Nenadića, rodom iz Tovariševa, penzionisanog profesora fizičkog vaspitanja, u foajeu Muzeja grada, u Bačkoj Palanci biće postavljena spomen ploča Vlastimiru Veskoviću.
Vlastimir Vesković je bio zaljubljenik u sport, predavao je fizičko vaspitanje u bačkopalanačkoj ekonomskoj školi, bio je inicijator mnogih sportskih aktivnosti, pogotovo atletike. Vesković je bio član i jedan od osnivača Društva za telesno vaspitanje „Partizan“.
Razgovarali smo sa Ratkom Nenadićem, koji je pokretač inicijative, sa direktorkom Kulturnog centra Bačka Palanka, Oljom Nađ i sa sinom pokojnog Vlastimira, Veskom Veskovićem.
Društvo za telesno vaspitanje „Partizan“
(Isečak iz monografije „Kroz talase do zvezda“ koju je priredio Dragutin – Karlo Kostelac)
Pored Udruženja sportskih ribolovaca „Šaran“, kao i Fudbalskog kluba „Bačka“, niče još jedna moćna i masovna sportska organizacija, a to je Društvo za telesno vaspitanje „Partizan“, a „materijala“ za bavljenje sportom ima na pretek!
Kolonizacijom 1946. godine u opštinu Bačka Palanka dolaze i fizički i mentalno izuzetno zdravi gorštaci, „kao od brda odvaljeni“, željni svega i svačega, pa i sporta i drugih zanimanja. U Bačku Palanku stižu Bosanci iz okoline Drvara, u Čelarevo iz okoline Bosanskog Petrovca i drugih bosanskih mesta , a u Mladenovo, Obrovac i Tovariševo Glamočani i drugi zdravi brđani. U Gajdobru stižu Hercegovci, izuzetno visoki, snažni i dobronamerni ljudi, sposobni za sve fizičke i intelektualne aktivnosti, samo ih treba organizovati. U prilog ovome samo da konstatujemo da su dugo Gajdobra, Mladenovo i Čelarevo imali najviše školaraca i kasnije studenata u odnosu na broj stanovnika.
I, kad hoće, hoće, što kaže Šekspir: „I sreća i nesreća u četama nailaze!“ Tako u leto 1948. godine u Bačku Palanku, po konkursu Više mešovite gimnazije, za nastavnika fiskulture dolazi Vlastimir Vesković, bivši član Školskog društva iz Rume, zaljubljenik u sport i omladinu, čovek – dinamit, pun energije, entuzijazma, čije je radno vreme bilo non-stop, od jutra do kasno u noć. I tako svaki dan, nedeljom i praznikom!
Prvo je, uz podršku Uprave škole kao i opštinskih vlasti, opremio fiskulturnu salu i prionuo na posao. Tako se u Gimnazij i nađoše: razboj, vratilo, karike, švedske lestve, konj, kozlić, strunjače i ostale najpotrebnije sprave. Fiskulturna sala Gimnazije je ceo dan bila puna. Pre podne redovna nastava, a posle podne vežbe na spravama do kasno u noć, i to svakodnevno, pa i nedeljom pre podne.
To mu nije bilo dosta, nego je uveče, uz pratnju gimnazijskog orkestra organizovao Školu plesa, pa su đaci i njihovi drugari imali prilike da nauče prve korake tanga, valcera, engliš valcera, fokstrota i ostalih savremenih igara. Nedeljom se znalo: igranka u svečanoj sali
Gimnazije, pod budnim okom našeg čika Vlaste i uz prisustvo direktora Gimnazije i mnogih profesora. Nikada nijednog ispada, tuče ili nedoličnog ponašanja.
A naš čika Vlasta je imao moto koga se strogo držao: rad, red i disciplina! Od toga ni jednog trenutka nije odstupao pa ni po cenu uspeha na sportskom polju! Njegova je uvek
bila poslednja i nije dozvoljavao nikakve improvizacije.
Uskoro počinje i izgradnja stadiona DTV „Partizan“, u strogom centru grada, na mestu današnjeg bloka „Partizan“.
Od stadiona je danas ostalo samo betonirano igralište između stambenih zgrada na kome se i danas odvijaju utakmice u malom fudbalu ili drugim sportovima. Naglo se razvijaju mali sportovi, i to odbojka, pod rukovodstvom nastavnika istorije Jovana Vujačkova, odličnog odbojkaša, uz koga kasnije niču poznati odbojkaši, članovi reprezentacije Jugoslavije, Stevica Pališaški, Miodrag Stojanović, Dušan Višekruna i drugi; zatim košarka sa, Herbertom Krebsom, Boškom Milovanovim, braćom Rajkom i Duškom Čulićem i ostalima.
