Ноћне море и ноћни страхови код деце

Foto: Pixabay

Свако дете у периоду од 2. до 8. године живота, доживи бар једну ноћну мору или ноћни страх.

Ноћне море (ружни снови)

Јављају се чешће у детињству него ноћни страхови и најприсутније су у предшколском узрасту. Обично се јављају у другом периоду сна (пред јутро) и буде дете из сна. Ноће море су веома реалистичне па, поред тога што веома узнемирују дете, дете се може сети детаља свог ружног сна. Дете је обично веома уплашено, плаче и потребно га је умирити и утешити. Након буђења из сна, присутна је и блага конфузија и дезорјентисаност детета. Неке ноће море могу спречавати дете да настави да спава зато је важно да га родитељи умире.

Повремене ноћне море могу бити реакција на неке стресове (свађе родитеља, развод, селидбе, вршњачко насиље…) или оно што узнемирава дете (догађаји у вртићу или школи, страшни филмови и цртаћи, звук неке машине…), али ако је појава ноћних мора учестала тада је потребно потражити савет стручњака.

Како помоћи детету?

Када се дете пробуди из сна због ноћне море, треба га загрлити, мазит и умирити га. Не разговарати о ружном сну тог тренутка већ сутрадан. Напустити собу, али не затварати врата. Дати детету његову играчку или ћебенце које ће га утешити и пружити му сигурност. Можете му дати да попије чашу воде или млека. Ако је дете из страха дошло у ваш кревет, вратите га у његову собу и умирите.

У току дана, заштитите дете од гледања страшних филмова или цртаћа, разговарајте о ружним сновима, причајте о лепим и забавним стварима пред спавање. Мазите своје дете пред спавање.

Ноћни страхови (лат. Павор ноцтурнус; енгл. Слееп террорс/нигхт террорс)

За разлику од ноћних мора, јављају се у првом делу сна – у права 4х, када је дете у дубоком сну, од прилике 90 минута након успављивања. Карактерише их драматично понашање детета – дете вришти, веома је узнемирено, „баца“ руке и ноге (као да се од нечега брани), зноји се, srcе му убрзано куца, може устати и шетати по соби. За разлику од ноћних мора, дете не реагује на умиривање јер и даље спава, а може бити конфузно и дезорјентисано ако се пробуди. Иако су му очи отворене, дете спава и не треба га будити већ умиривати. Епизода ноћног страха може некад трајати и до 30 минута, након чега се дете умири и врати да спава. Дете није свесно шта се дешава и зато убрзо настави да спава. Ујутро се дете не сећа ничега.

Постоји више тумачења настанка ноћних страхова. Разлози за настанак могу бити развојна фаза, генетска условљеност, недостатка сна, умор, стресни период и тренуци, у стањима повишене температуре.

Најчешће се јављају у периоду између треће и пете године живота детета, а потпуно исчезавају у пубертету.

Како помоћи детету?

Када се јави ноћни страх потребно је отићи код детета, загрлити га, мазити и покушати да га умирите. Пошто се дете „бацака“ (брани од нечега) и шета по соби, треба га заштити од повреда. Никако не будити дете јер то може продужити ноћни страх. Можете упалити ноћно светло.

Иако је ово драматичан призор, останите смирени јер ако сте и ви анксиозни можете пробудити дете

Важно је да дете иде у исто време на спавање и да има довољно сна јер се ноћни страхови често јављају када је дете уморно. Избегавајте да дете пред спавање игра игрице или гледа цртане филмове које га могу узнемирити.

Направите распоред буђења – процените када се ноћни страхови јављају и онда будите дете на од прилике 30 минута пре него што се ноћни страх јави. Не треба га потпуно пробудити, већ само нежно, да отвори очи и нека онда настави да спава. Ово поновите узастопно 7 ноћи, па покушајте да прескочите једну ноћ у наредних 7 дана. Ако се ноћни страхови и даље јављају, наставите са распоредом буђења.

Потрудите се да дете не излажете стресним ситуацијама и благовремено га припремајте за битне промене у животу.

Како дете одраста, ноћне море и ноћни страхови спонтано сами пролазе. Али ако се јављају учестало и нарушавају квалитет дечијег сна, потребно је консултовати дечијег педијатра јер проблеми са сном могу имати медицинске узроке попут проблема са дисањем и слично.

Пише: Александра Црвенић