Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je usvojen prošle godine, predviđa da se drugi strani jezik vodi kao izborni predmet koji će se opisno ocenjivati, kao i građansko vaspitanje i veronauka.

Ova izmena stupa na snagu od 1. septembra, ali nisu svi saglasni sa njom. Naime, Društvo za strane jezike i književnost Srbije traži da se drugi strani jezik definiše kao obavezan nastavni predmet, da se ocenjuje brojčano, kao i da ocena utiče na opšti uspeh učenika. Društvo je dopis sa ovakvim predlogom i detaljnim obrazloženjem uputilo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i ministrima prosvete, spoljnih poslova i evropskih integracija, potvrdila je za Danas predsednica Društva za strane jezike, Ljiljana Đurić.

To udruženje zatražilo je i da se na državnom nivou donese strategija učenja stranih jezika u čijem će definisanju, pored izvršne vlasti, učestvovati i predstavnici SANU, Zajednice filoloških i filozofskih fakulteta, Društva za strane jezike i udruženja nastavnika stranih jezika, a kojom će biti obuhvaćeni svi nivoi obrazovanja – od osnovnoškolskog do univerzitetskog.

Inače, budući da je zakon donet u toku tekuće školske godine, ove godine su postojale nejasnoće oko njegove primene, ali je Ministarstvo prosvete školama uputilo tumačenje da se ovaj predmet u petom razredu ocenjuje brojčano, prema Pravilniku o ocenjivanju. Međutim, u tom tumačenju je navedeno da to važi samo za školsku 2017/2018 godinu.

Iako je Društvo za strane jezike imalo seriju sastanaka sa nadležnima u Ministarstvu prosvete, još uvek nema rešenja ovog pitanja, a nisu ni potvrđene nezvanične informacije da će zakon ipak biti promenjen.

Prethodno je formirana i radna grupa sa idejom da pruži stručnu pomoć u izradi uputstva o praćenju i vrednovanju drugog stranog jezika u osnovnoj školi kao izbornog programa koji učenik obavezno bira, ali ta radna grupa je održala samo jedan sastanak.

Sagovornici Danasa kažu da je promena statusa drugog stranog jezika u osnovnim školama prvi korak ka njegovom gašenju. Ukazuju da je ovakvo rešenje u suprotnosti sa evropskom obrazovnom jezičkom politikom, ali i sa ciljevima zakona o obrazovanju koji komunikaciju na stranom jeziku definiše kao jednu od ključnih kompetencija za celoživotno učenje.

Izvor: 021