U centralnom delu Mladenova već duži niz godina nalazi se više objekata koji su van funkcije i vidno devastirani, a čije stanje, prema oceni meštana, može predstavljati potencijalni rizik po bezbednost ljudi i okolnih objekata.
Reč je o nekadašnjem bioskopu i biblioteci, zgradi stare pošte, objektu Mesne zajednice, nekadašnjem zabavištu, kao i starom objektu fudbalskog kluba. Ovi objekti smešteni su u ulicama Mladena Stojanovića i Kralja Petra I, odnosno u zoni koja predstavlja društveno i administrativno središte sela.
Zabrinutost meštana izaziva činjenica da se ruinirani objekti nalaze u neposrednoj blizini Osnovne škole, školskog igrališta, sportske hale, crkve i drugih javnih sadržaja koje svakodnevno koristi veliki broj ljudi, uključujući i decu.
U lošem stanju nalazi se i objekat nekadašnjeg zabavišta, uprkos činjenici da je tokom novembra 2025. godine Opština Bačka Palanka objavila javni poziv za prezentaciju urbanističkog projekta za izgradnju novog vrtića i višenamenskog objekta u centru Mladenova. Prema dostupnim idejnim rešenjima, na toj lokaciji planirana je izgradnja vrtića „Ježurka“ i još jednog novog javnog objekta.
Ipak, meštani ukazuju da se ova investicija trenutno ne nalazi u kapitalnim ulaganjima predviđenim budžetom Opštine Bačka Palanka, zbog čega se pitaju u kojoj je fazi realizacija najavljenog projekta i da li postoji konkretan vremenski okvir za početak radova.
Kako navode, upravo zbog činjenice da je objekat godinama u lošem stanju, meštani očekuju jasnije informacije o tome da li je planirana izgradnja i dalje aktuelna, kao i šta će se u međuvremenu preduzeti kako bi prostor bio bezbedan za ljude koji svakodnevno prolaze tim delom sela.
Zbog zabrinutosti za bezbednost meštana i stanja u kojem se ovi objekti nalaze, Udruženje građana „Volim Mladenovo“ uputilo je 28. marta 2026. godine zvaničan zahtev građevinskoj inspekciji Opštine Bačka Palanka.
U dopisu su ukazali da se više napuštenih i devastiranih objekata nalazi u samom centru sela, u neposrednoj blizini škole, sportske hale, crkve i dečijeg igrališta, te zatražili da nadležni organi, u skladu sa svojim ovlašćenjima, izvrše nadzor i preduzmu mere ukoliko postoji opasnost po ljude i imovinu.
Kako navode iz udruženja, do danas nisu dobili nikakav odgovor na prijavu, niti informaciju da li je izvršen inspekcijski nadzor i da li su eventualno preduzete mere iz nadležnosti građevinske inspekcije. Upravo zbog izostanka odgovora, meštani kažu da dodatno raste zabrinutost, jer se stanje objekata, prema njihovim navodima, vremenom ne popravlja, već dodatno pogoršava.
Šta meštani mogu da urade ako inspekcija nije reagovala?
U situacijama kada građani prijave potencijalno opasan objekat, a odgovor nadležne inspekcije izostane, važno je znati da postupak tu ne prestaje. Zakon predviđa više mehanizama putem kojih građani mogu tražiti da se predmet pokrene, proveri i institucionalno rešava.
Sačuvati dokaz da je prijava podneta
Prvi i najvažniji korak je da meštani sačuvaju dokaz da je prijava zaista poslata. To može biti:
- kopija podnete prijave,
- broj predmeta ako je dodeljen,
- povratnica,
- potvrda o prijemu mejla,
- fotografija predate dokumentacije u pisarnici,
- snimak ekrana elektronske pošte.
Bez dokaza da je prijava podneta, kasnije je teže dokazati da je organ bio obavešten o potencijalnom problemu.
Takođe je važno sačuvati:
- fotografije objekta,
- video-snimke,
- datume kada su snimci nastali,
- eventualne izjave svedoka ili meštana.
Poslati urgenciju građevinskoj inspekciji
Ukoliko u razumnom roku ne stigne odgovor, sledeći korak je slanje urgencije.
U urgenciji je potrebno:
- pozvati se na datum prvobitne prijave,
- navesti da odgovor nije dostavljen,
- zatražiti informaciju da li je inspekcijski nadzor izvršen,
- zatražiti informaciju da li je predmet formiran,
- pitati da li su doneta bilo kakva rešenja ili mere.
Važno je da urgencija bude poslata:
- preporučeno,
- putem mejla,
- ili predata u pisarnici uz potvrdu prijema.
Na taj način građani stvaraju jasan trag da su više puta pokušali da reše problem institucionalnim putem.
Podneti zahtev za pristup informacijama od javnog značaja
Ukoliko odgovor i dalje izostane, meštani mogu podneti formalni zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.
Ovim zahtevom mogu tražiti:
- da li je formiran predmet,
- ko je postupajući inspektor,
- da li je izvršen nadzor,
- kopiju zapisnika,
- kopiju rešenja,
- informaciju da li su naložene mere,
- rokove za postupanje,
- da li je objekat procenjen kao potencijalno opasan.
Organ je po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dužan da odgovori u roku od 15 dana.
Ukoliko ne odgovori, građani imaju pravo žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja.
Obraćanje rukovodstvu Opštine
Ako inspekcija ne reaguje, meštani mogu uputiti dopis:
- načelniku opštinske uprave,
- rukovodiocu Odeljenja za privredu,
- predsedniku opštine.
U tom dopisu treba:
- objasniti da je prijava podneta,
- navesti da odgovor nije stigao,
- ukazati na potencijalnu opasnost,
- zatražiti da se predmet hitno razmotri.
Ovo je važno jer rukovodioci organa imaju pravo uvida u rad službi i mogu zatražiti informaciju u kojoj je fazi postupak.
Obraćanje Pokrajinskoj građevinskoj inspekciji
Ukoliko lokalna inspekcija ne reaguje, meštani se mogu obratiti Pokrajinskoj građevinskoj inspekciji.
U dopisu je važno priložiti:
- prvobitnu prijavu,
- urgencije,
- fotografije,
- dokaze da odgovor nije stigao.
Treba jasno naglasiti:
- da se radi o objektima u centru sela,
- da pored njih svakodnevno prolaze deca,
- da postoji bojazan od obrušavanja delova objekta,
- da meštani nisu dobili informaciju da li je nadzor uopšte izvršen.
Pokrajinska inspekcija može izvršiti kontrolu postupanja lokalne inspekcije.
Obraćanje Ministarstvu građevinarstva
Meštani se mogu obratiti i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
U tom slučaju treba tražiti:
- nadzor nad radom lokalne inspekcije,
- proveru da li je postupano u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji,
- proveru da li su ispoštovane zakonske obaveze organa.
Važno je objasniti da se ne traži da Ministarstvo direktno rešava lokalni problem, već da proveri da li nadležni organi postupaju u skladu sa zakonom.
Pritužba Zaštitniku građana
Ako građani smatraju da organ uprave ne postupa efikasno ili ne odgovara na prijave, mogu podneti pritužbu Zaštitniku građana.
U pritužbi treba:
- opisati ceo tok postupka,
- navesti datume,
- priložiti dokumentaciju,
- objasniti zašto smatraju da organ nije postupao blagovremeno.
Zaštitnik građana može kontrolisati pravilnost rada organa uprave i zatražiti izjašnjenje od institucija.
Hitne mere ako postoji neposredna opasnost
Ukoliko postoji neposredan rizik, otpadanje delova krova, fasade, oluka ili opasnost od urušavanja, meštani mogu tražiti:
- postavljanje zaštitne ograde,
- obezbeđivanje prostora,
- zabranu prolaza,
- upozorenja za prolaznike.
Cilj ovih mera nije rešavanje vlasništva ili rekonstrukcije, već sprečavanje povreda i nesreća.
Sudska zaštita
Kao poslednja mogućnost, ukoliko objekat direktno ugrožava bezbednost ili nanosi štetu okolnim objektima, građani mogu potražiti zaštitu i sudskim putem. To se najčešće radi podnošenjem građanske tužbe protiv vlasnika, korisnika ili lica koje je dužno da održava objekat. U zavisnosti od konkretne situacije, tužbom se može tražiti:
- uklanjanje izvora opasnosti,
- sanacija objekta,
- naknada pričinjene štete,
- sprečavanje daljeg nastajanja štete,
- ili donošenje privremene mere u hitnim slučajevima.
Na primer, ukoliko sa objekta otpadaju delovi fasade, prokišnjava krov, voda usled neispravnih oluka oštećuje susedni objekat ili postoji opasnost od urušavanja, građani mogu tražiti da sud naloži vlasniku da otkloni opasnost i sanira štetu. U hitnim situacijama moguće je predložiti i privremenu meru, kojom bi sud, pre okončanja postupka, naložio hitno obezbeđivanje prostora, postavljanje zaštitne ograde ili preduzimanje drugih mera radi sprečavanja neposredne opasnosti.
U takvim postupcima posebno su važni:
- fotografije i video-snimci,
- prijave inspekciji,
- dokaz da su nadležni organi bili obavešteni,
- eventualni zapisnici ili mišljenja stručnih lica,
- kao i dokazi o nastaloj šteti.
Pravnici ukazuju da sudski postupak najčešće dolazi tek nakon što su prethodno iscrpljeni institucionalni mehanizmi, odnosno kada građani više ne mogu da reše problem redovnim putem. Zato pravnici savetuju da se od prvog dana čuva kompletna dokumentacija, jer ona može biti ključna u dokazivanju da su meštani na problem ukazivali blagovremeno i pokušali da ga reše institucionalnim putem.
