BAČKA PALANKA: Skoro će četvrt veka kako narod u priobalju Dunava kod Bačke Palanke ima komunikacijskih problema prilikom prelaska postojećeg mosta koji direktno spaja ovu varoš s Ilokom u Hrvatskoj, odnosno EU.

S jedne i druge strane mosta su carinski prelazi, a carinski prelaz je par stotina metara od prvih palanačkih ulica. Kako je Hrvatska postala članica EU problem je veći posebno kada je reč o teškim kamionima koji ovde ulaze u Hrvatsku. Kolone teških šlepera zakrče varoške ulice, budu dugačke čak i par kilometara, tada se život meštanima promeni, oteža, ljudi gunđaju… Dešava se da ne mogu, na primer, da uđu automobilom u svoje dvorište, vozi se jednom trakom ulice ka mostu, policija čini koliko može, ali problem se ne rešava dugoročno. Zbog ovoga svaka odluka u kojoj se barem spominje potreba, ili inicijativa za izgradnjom nove ćuprije nizvodno od postojeće (izgrađena još 1974. godine), ovde izaziva pozornost.

Ovih dana članovi Opštinskog veća Bačke Palanke usvojili su Predlog odluke o izmenama plana detaljne regulacije za deonicu državnog puta br. 18 Neštin – Vizić – Erdevik (13 kilometara). U Odeljenju za urbanizam SO kažu da je to bilo potrebno jer je pomenuta odluka doneta još 2011. godine, a nakon toga je došlo do donošenja niza sistemskih zakona u oblasti saobraćaja, pa je Odluku bilo nužno uskladiti sa važećim propisima. Urbanisti ističu da izmenama plana nije predviđeno menjanje koridora javnih površina, regulacione linije i dalje ostaju nepromenjene, a problem su predstavljale samo visinske tačke i nagibi koji su veći od 7 odsto.

Pre završetka ove deonice, a ona bi ovaj deo priobalja povezala sa Erdevikom, dalje sa Kuzminom, BiH… nije moguća eventualna izgradnja mosta preko Dunava između Bačke Palanke i Neština, kaže Milorad Paripović, član Opštinskog veća zadužen za saobraćaj.

Most bi, dodaje, u slučaju da država proceni da treba da se gradi, bio sastavni deo ovog državnog puta.

Most je naša želja, ali i koliko znam i želja građana, a posebno privrednika južne i zapadne Bačke, ali i onih sa desne obale Dunava. Podvlačim da je most koji bi spojio dve obale Srbije bio od velike koristi, doneo bi znatne uštede u prevozu, olakašao živote, smanjio čekanja na graničnim prelazima, a pored toga velikim delom rešio bi problem Bačke Palanke sa zakrčenim ulicama od strane kamiona koji čekaju na prelazak. Takođe, usput bi se rešili problemi našeg stanovništva koje živi u Neštinu i Viziću, ali i drugih sela, koji su od Palanke udaljeni 10 kilometara, a sada prelaze četiri granična prelaza, imaju dodatne troškove i nikada ne znaju kada će stići do centra opštine, ili do kuće, veli Paripović.

Milenko Nikolašević, inženjer saobraćaja, nekadašnji direktor „Transporta“ nekadašnjeg „Sintelona“ (sada „Tarket“), nekadašnji član ovdašnjeg OV zadužen za saobraćaj pre skoro jedne decenije prvi je javno pokrenuo pitanje izgradnje novog mosta koji bi bio 2,5 kilometra nizvodno od postojećeg na čijoj je sredini granica. Nov most bi, veli on, bio svojevrsna srpsko – srpska magistrala, jer bila bi najuzvodnija ćuprija na Dunavu koja povezuje dve obale Srbije preko Dunava i preko njega saobraćaj bi se odvijao bez zastoja.

Ne treba zaboraviti da je novi most kod Bačke Palanke i Neština ucrtan u Prostorni plan APV i master plan Fruške gore, podseća Nikolašević.

Kako navodi, CIP je uradio i deo projektne dokumentacije, a značaj ovog objekta nije lokalnog ni regionalnog, već međunarodnog karaktera, odnosno predstavljao bi najpovoljniju vezu Srbije, APV sa BiH.

Most bi omogućio da zaživi robno trnsportni centar u okviru ovdašnje luke na Dunavu, a kamionima bi se značajno rasteretio i Novi Sad. Gruba računica govori da bi po jednom šleperu (zavisno od destinacije) uštede iznosile od 250-300 evra za kamione na turi iz APV do BiH (preko Kuzimina). Put bi se za kamione značajno skratio, bilo bi ušteda po taksama po vozilu (Hrvatska) i drugim troškovima…, poručuje Nikolašević.

Ovdašnji privredni analitičari, posebno oni koji dugo pamte, kažu da je razvijena infrastruktura, posebno bez komunkacijskih problema, glavni uslov za dolazak investitora u ovaj deo priobalja. Dodaju da Bačka Palanka decenijama nije dobila ni jednu novu fabriku. Vele da je u svetu interes svake države, a u ovom slučaju Srbije, da narod uz granicu ne odlazi već da tu živi i radi. Svojevremeno, kada su projektantni boravili ovde i vršili ispitivanja dve obale, a kasnije je to kao nacrt idejnog rešenja i zapisano, most bi bio nešto kraći od dva kilometra. Tada se čulo da bi ova ćuprija mogla da košta oko 50 miliona evra, a da bi delom (sa sresmke strane) malo podsećao na most kod Beške.

Za stručnjake prednost ove lokacije je u činjenici što bi troškovi izgradnje prilaznih puteva bili relatvno niski. Jer, most bi počinjao s bačke strane pre ulaska u Bačku Palanku iz pravca Novog Sada (državni put), a na sremskoj strani izašao bi kod sadašnje raskrsnice puta Neštin – Vizić.

Sve su to još priče i želje, a najstariji podsećaju da se i o gradnji postojećeg mosta koji je sada granica pričalo vekovima, pa ga je ondašnja „Mostogradnja“ izgradila za 3-4 godine. Izdržao je sve i svašta, pa i bormardovanje, a sada je saobraćajno usko grlo…