Деоница пута Нештин-Визић–Ердевик услов и за нови мост код Паланке

Foto: Promo

БАЧКА ПАЛАНКА: Скоро ће четврт века како народ у приобаљу Дунава код Бачке Паланке има комуникацијских проблема приликом преласка постојећег моста који директно спаја ову варош с Илоком у Хрватској, односно ЕУ.

С једне и друге стране моста су царински прелази, а царински прелаз је пар стотина метара од првих паланачких улица. Како је Хрватска постала чланица ЕУ проблем је већи посебно када је реч о тешким камионима који овде улазе у Хрватску. Колоне тешких шлепера закрче варошке улице, буду дугачке чак и пар километара, тада се живот мештанима промени, отежа, људи гунђају… Дешава се да не могу, на пример, да уђу аутомобилом у своје двориште, вози се једном траком улице ка мосту, полиција чини колико може, али проблем се не решава дугорочно. Због овога свака одлука у којој се барем спомиње потреба, или иницијатива за изградњом нове ћуприје низводно од постојеће (изграђена још 1974. године), овде изазива позорност.

Ових дана чланови Општинског већа Бачке Паланке усвојили су Предлог одлуке о изменама плана детаљне регулације за деоницу државног пута бр. 18 Нештин – Визић – Ердевик (13 километара). У Одељењу за урбанизам СО кажу да је то било потребно јер је поменута одлука донета још 2011. године, а након тога је дошло до доношења низа системских закона у области саобраћаја, па је Одлуку било нужно ускладити са важећим прописима. Урбанисти истичу да изменама плана није предвиђено мењање коридора јавних површина, регулационе линије и даље остају непромењене, а проблем су представљале само висинске тачке и нагиби који су већи од 7 одсто.

Пре завршетка ове деонице, а она би овај део приобаља повезала са Ердевиком, даље са Кузмином, БиХ… није могућа евентуална изградња моста преко Дунава између Бачке Паланке и Нештина, каже Милорад Париповић, члан Општинског већа задужен за саобраћај.

Мост би, додаје, у случају да држава процени да треба да се гради, био саставни део овог државног пута.

Мост је наша жеља, али и колико знам и жеља грађана, а посебно привредника јужне и западне Бачке, али и оних са десне обале Дунава. Подвлачим да је мост који би спојио две обале Србије био од велике користи, донео би знатне уштеде у превозу, олакашао животе, смањио чекања на граничним прелазима, а поред тога великим делом решио би проблем Бачке Паланке са закрченим улицама од стране камиона који чекају на прелазак. Такође, успут би се решили проблеми нашег становништва које живи у Нештину и Визићу, али и других села, који су од Паланке удаљени 10 километара, а сада прелазе четири гранична прелаза, имају додатне трошкове и никада не знају када ће стићи до центра општине, или до куће, вели Париповић.

Миленко Николашевић, инжењер саобраћаја, некадашњи директор „Транспорта“ некадашњег „Синтелона“ (сада „Таркет“), некадашњи члан овдашњег ОВ задужен за саобраћај пре скоро једне деценије први је јавно покренуо питање изградње новог моста који би био 2,5 километра низводно од постојећег на чијој је средини граница. Нов мост би, вели он, био својеврсна српско – српска магистрала, јер била би најузводнија ћуприја на Дунаву која повезује две обале Србије преко Дунава и преко њега саобраћај би се одвијао без застоја.

Не треба заборавити да је нови мост код Бачке Паланке и Нештина уцртан у Просторни план АПВ и мастер план Фрушке горе, подсећа Николашевић.

Како наводи, ЦИП је урадио и део пројектне документације, а значај овог објекта није локалног ни регионалног, већ међународног карактера, односно представљао би најповољнију везу Србије, АПВ са БиХ.

Мост би омогућио да заживи робно трнспортни центар у оквиру овдашње луке на Дунаву, а камионима би се значајно растеретио и Нови Сад. Груба рачуница говори да би по једном шлеперу (зависно од дестинације) уштеде износиле од 250-300 евра за камионе на тури из АПВ до БиХ (преко Кузимина). Пут би се за камионе значајно скратио, било би уштеда по таксама по возилу (Хрватска) и другим трошковима…, поручује Николашевић.

Овдашњи привредни аналитичари, посебно они који дуго памте, кажу да је развијена инфраструктура, посебно без комункацијских проблема, главни услов за долазак инвеститора у овај део приобаља. Додају да Бачка Паланка деценијама није добила ни једну нову фабрику. Веле да је у свету интерес сваке државе, а у овом случају Србије, да народ уз границу не одлази већ да ту живи и ради. Својевремено, када су пројектантни боравили овде и вршили испитивања две обале, а касније је то као нацрт идејног решења и записано, мост би био нешто краћи од два километра. Тада се чуло да би ова ћуприја могла да кошта око 50 милиона евра, а да би делом (са сресмке стране) мало подсећао на мост код Бешке.

За стручњаке предност ове локације је у чињеници што би трошкови изградње прилазних путева били релатвно ниски. Јер, мост би почињао с бачке стране пре уласка у Бачку Паланку из правца Новог Сада (државни пут), а на сремској страни изашао би код садашње раскрснице пута Нештин – Визић.

Све су то још приче и жеље, а најстарији подсећају да се и о градњи постојећег моста који је сада граница причало вековима, па га је ондашња „Мостоградња“ изградила за 3-4 године. Издржао је све и свашта, па и бормардовање, а сада је саобраћајно уско грло…