Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak po julijanskom kalendaru, dan kada je, po verovanju, Isus Hristos umro raspet na krstu na Golgoti.
Veliki petak je za hrišćane dan velike žalosti, a obeležava se strogim postom, uzdržavanjem od veselja i proslava, a prema tradiciji, na ovaj dan se ne rade nikakvi poslovi, ni u polju, ni u kući.
Veliki petak je pretposlednji dan Velikog uskršnjeg posta, koji traje šest nedelja i najvažniji je posni period u godini. U vreme posta vernici se uzdržavaju od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama. Preporučeno je da se svim danima tokom posta hrana priprema na vodi.
U susret najradosnijem hrišćanskom prazniku Usksu, na Veliki petak farbaju se jaja. Jedno od glavnih pravila je da jaja na Veliki petak morate ofarbati rano ujutru, ako baš ne možete tada, onda obavezno do podneva.
Prema tradiciji, prvo jaje se farba u crveno i ostavlja da bude čuvarkuća, sve do narednog Uskrsa. Jaje treba da bude crvene boje jer crvena boja simboliše Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je istovremeno i boja vaskrsenja.
Farbanje jaja na Veliki petak spada u najstarije hrišćanske običaje.
Na Veliki petak se ne pije i ne služi crveno vino, jer se smatra da ono predstavlja nevino prolivenu krv Isusa Hrista. Domaćice kuvaju povrće, najviše mladu koprivu, koju su jeli i stari i mladi.
U nekim krajevima, ljudi su ujutru donosili vodu sa jezera, kako bi se svi ukućani umili vodom, jer postoji verovanje da će to umivanje odneti sve bolesti iz tela.
Neka mesta poštuju i običaj vezivanja kose devojčicama pod vrbom, kako bi brzo rasla.
autor: nsuzivo.rs
video: Milin Kuvar
