Otkako je najavljen dolazak Lidla, polemiše se u javnosti da li će to uticati na cene i promet drugih hipermarketa.
Postavlja se pitanje da li će drugi trgovinski lanci da uvedu dodatne akcije ili dodatno da snize cene, ali i pitanje kako dolazak nemačkog giganta utiče na domaće proizvođače, ako imamo u vidu da je svega između 20 i 25 odsto proizvoda u Lidl prodavnicama domaćeg porekla.
„Ovo nije prvi put da je došao veliki trgovinski lanac u našu zemlju. U početku će svakako uticati na promet drugih hipermarketa, ali moje je mišljenje da to neće trajati dugo“, objašnjava za Blic Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i dodaje da je Lidlova promotivna kampanja u velikoj meri uticala na tako dobar odziv kupaca na samom početku, te će privlačenje zainteresovanih biti brže nego što je to slučaj sa drugim lancima.
Tome doprinosi, kako Savić tvrdi, i relativno dobar kvalitet robe koju nude, bez obzira što su se mnogi zapitali šta to prodaju po tako niskim cenama.
Na pitanje da li smatra da će doći do korekcije cena, te da će drugi marketi sniziti svoje kako bi se prilagodili Lidlu, kaže da je tako nešto moguće samo na početku, ali ne i trajno.
„Postoji veliki deo potrošača koji se, uprkos niskim cenama, opredeljuju za skuplje markete. To ima veze i sa navikom na određene markete, njihovom blizinom, ali i sa mišlju da će kupovinom određenog brenda dostići neki prestiž. Mogu da dam primer cene garderobe na Banovom brdu i u tržnom centru. Iako je nešto jeftinije na Banovom brdu, većina se ipak odluči na kraju za tržni centar, jer ima osećaj da je kupio nešto kvalitetnije„, navodi Savić.
Euforiju oko otvaranja trgovinskih centara viđali smo i ranijih godina. Sličan slučaj je bio sa Ikeom, priča Savić. On dodaje da je nakon prvog talasa i interesovanja ljudi, promet kasnije sveden na normalnu meru, a to se može dovesti i u vezu sa znatiželjom kupaca.
„Svako na tržištu pronađe svoje mesto. Tako, na primer u Srbiji ima 28 banaka, od čega je većina stranih. Velika konkurencija, mala potražnja, trebalo bi da dovedu do sniženja kamatnih stopa, a to se nije dešavalo mnogo u prošlosti. Sličan model vidim u budućnosti i sa Lidlom i drugim marketima„, kaže Savić.
Ono što možemo primetiti, osim u trenucima otvaranja, redovi na kasama nisu toliko veliki kao kada su se supermarketi prvi put pojavili u Srbiji. To je, kako Savić navodi, odraz konkurencije.
„Svuda ih ima, u svakom mestu, manjem, većem, po nekoliko. Nekada je bio jedan u većem gradu pa porodica jednom ili dva puta mesečno odlazi kolima da bi kupovala na veliko. Sada za tim nema potrebe, jer se u hipermarkete odlazi kao u male prodavnice„, navodi on.
Kada je reč o uticaju Lidla na domaće proizvođače, i tu su mišljenja podeljena. Dok jedni kritikuju i apeluju da se okrenemo domaćim proizvodima, drugi tvrde da nisu veći lanci krivi što nismo zastupljeni na tržištu.
„Mi nemamo mnogo šta da ponudimo. Srbija nema toliko razvijenu industriju, pa je naša ponuda skromna i tu moramo da budemo objektivni„, navodi Savić, a sa njim se donekle slaže i Branislav Gulan, član Odbora za srpsko selo Srpske akademije nauka i umetnosti.
Gulan smatra da brojka od 350 srpskih proizvoda, dakle oko četvrtine od 1.500 koliko ih ima u Lidlu, nije ohrabrujuća za male proizvođače, ali on navodi i da mi nismo sposobni kao potrošačko tržište.
„Ako imamo u vidu da po jednom hektaru naši proizvodi vrede 1.000 evra, a u Holandiji na istoj površini 16.000 evra, sve vam je jasno kako se kotiramo„, ističe Gulan i dodaje da mnogo treba da radimo na tome da ne budemo samo društvo koje će da izvozi prerađene sirovine.
Izvor: 021.rs / Foto: Pixabay
