Да ли цене у другим маркетима падају због Лидла?

Откако је најављен долазак Лидла, полемише се у јавности да ли ће то утицати на цене и промет других хипермаркета.

Поставља се питање да ли ће други трговински ланци да уведу додатне акције или додатно да снизе цене, али и питање како долазак немачког гиганта утиче на домаће произвођаче, ако имамо у виду да је свега између 20 и 25 одсто производа у Лидл продавницама домаћег порекла.

Ово није први пут да је дошао велики трговински ланац у нашу земљу. У почетку ће свакако утицати на промет других хипермаркета, али моје је мишљење да то неће трајати дуго“, објашњава за Блиц Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду и додаје да је Лидлова промотивна кампања у великој мери утицала на тако добар оѕив купаца на самом почетку, те ће привлачење заинтересованих бити брже него што је то случај са другим ланцима.

Томе доприноси, како Савић тврди, и релативно добар квалитет робе коју нуде, без обзира што су се многи запитали шта то продају по тако ниским ценама.

На питање да ли сматра да ће доћи до корекције цена, те да ће други маркети снизити своје како би се прилагодили Лидлу, каже да је тако нешто могуће само на почетку, али не и трајно.

Постоји велики део потрошача који се, упркос ниским ценама, опредељују за скупље маркете. То има везе и са навиком на одређене маркете, њиховом близином, али и са мишљу да ће куповином одређеног бренда достићи неки престиж. Могу да дам пример цене гардеробе на Бановом брду и у тржном центру. Иако је нешто јефтиније на Бановом брду, већина се ипак одлучи на крају за тржни центар, јер има осећај да је купио нешто квалитетније„, наводи Савић.

Еуфорију око отварања трговинских центара виђали смо и ранијих година. Сличан случај је био са Икеом, прича Савић. Он додаје да је након првог таласа и интересовања људи, промет касније сведен на нормалну меру, а то се може довести и у везу са знатижељом купаца.

Свако на тржишту пронађе своје место. Тако, на пример у Србији има 28 банака, од чега је већина страних. Велика конкуренција, мала потражња, требало би да доведу до снижења каматних стопа, а то се није дешавало много у прошлости. Сличан модел видим у будућности и са Лидлом и другим маркетима„, каже Савић.

Оно што можемо приметити, осим у тренуцима отварања, редови на касама нису толико велики као када су се супермаркети први пут појавили у Србији. То је, како Савић наводи, одраз конкуренције.

Свуда их има, у сваком месту, мањем, већем, по неколико. Некада је био један у већем граду па породица једном или два пута месечно одлази колима да би куповала на велико. Сада за тим нема потребе, јер се у хипермаркете одлази као у мале продавнице„, наводи он.

Када је реч о утицају Лидла на домаће произвођаче, и ту су мишљења подељена. Док једни критикују и апелују да се окренемо домаћим производима, други тврде да нису већи ланци криви што нисмо заступљени на тржишту.

Ми немамо много шта да понудимо. Србија нема толико развијену индустрију, па је наша понуда скромна и ту морамо да будемо објективни„, наводи Савић, а са њим се донекле слаже и Бранислав Гулан, члан Одбора за српско село Српске академије наука и уметности.

Гулан сматра да бројка од 350 српских производа, дакле око четвртине од 1.500 колико их има у Лидлу, није охрабрујућа за мале произвођаче, али он наводи и да ми нисмо способни као потрошачко тржиште.

Ако имамо у виду да по једном хектару наши производи вреде 1.000 евра, а у Холандији на истој површини 16.000 евра, све вам је јасно како се котирамо„, истиче Гулан и додаје да много треба да радимо на томе да не будемо само друштво које ће да извози прерађене сировине.

Извор: 021.рс / Фото: Пиxабаy