Bankarski sektor u Srbiji već deset godina beleži pad zaposlenosti. Ova godina obećava da će biti drugačija.
Dok je poslednjeg dana decembra u bankama radne knjižice imalo 23.055 zaposlenih, nakon prvog kvartala je taj broj povrećan na 23.095. Nije mnogo, ali govori o tome da je trend, makar malo, krenuo u suprotnom pravcu. Na finansijskim portalima i sajtovima banaka oglasi za posao nisu rektost. Međutim, profil kadra koji se traži se promenio. Poželjno zanimanje je terenski komercijalista. Traženi su i stručnjaci za sprečavanje pranja novca, digitalne kanale prodaje…
Zlatno doba zapošljavanja u banakma koje posluju na srpskom tržištu bilo je oko 2000 – 2003. godine. Banke su listom otvarale poslovne jedinice diljem Srbije. Kreditna aktivnost je bila u ekspanziji. Tako je 2008. završena s 32.342 zaposlenih u bankarskom sektoru. Globalna kriza je sve izmenila. Da li ta mala poboljšanja koja su počela u ovoj godini nagoveštavju novi trend?
Izvesno je da će banke zapošljavati ljude, ali to da će neko ko uspe da tu dobije radno mesto biti siguran do penzije – definitivno je prošlost, kaže međunarodni konsultant dr Aleksandara Vasiljević. Prema njegovim rečima, banke danas najviše traže terenske komercijaliste.
To su ljudi koji, narodski rečeno, idu od vrata do vrata i prodaju kredite. Obično posao dobijaju na tri meseca i za svako tromesečje imaju tačno određenu kvotu kredita koje moraju da plasiraju. Ukoliko im se desi da neispune očekivanja, dobijaju radnu knjižicu u ruke, a neko drugi šansu da počne da radi isti posao, kaže naš sagovornik.
Smanjuje se broj banaka
Broj banaka koje posluju kod nas se svake godine smanjuje. Lane ih je bilo 29, sada kod nas radi 28. Neke, poput Sosisjete ženeral, već su najavile povlačenje, a neke, kao OTP – da žele da prošire tržišni udeo.
Međutim, spajanje banaka donosi probleme zaposlenima. Često se dešava da banka koja je kupila neku drugu ima poslovnice u komšiluku u istom gradu ili mestu. U takvim okolnostima jedna od njih se obavezno zatvara. Od toga koliko su zaposleni stručni zavisi da li će posle toga na drugo radno mesto ili na tržište radne snage.
Digitalno bankarstvo postaje kod nas već uobičajena stvar, tako da se u oglasima za posao u banakma sve više pojavljuje potreba za saradnicima za upravljanje digitalnim kanalima prodaje. To je zanimanje koje je i generacijama ekonomista bankarskog smera koji su diplomu stekli pre petnaestak godina bilo malo poznato.
Plasirati kredit nije lako, a tek naći klijenta koji je spreman da se ponovo zaduži pa da opet pozajmljeno redovno vraća i teže. Zato se sve više traže eksperti za analizu portfolija klijenata i za građane i za privredu.
U Srbiji je u nekoliko navrata menjan zakon i drugi propisi koji regulišu sprečavanje pranja novca. Banke sada tu imaju veću ulogu pa zato i eksperti za tu oblast imaju sve više šanse da dobiju posao.
Kadrove koji su ovih dana uspeli da se zaposle u bankama čeka stalno usavšavanje. Samo oni koji su spremni da to rade, imaće razloga da se nadaju da će penziju dočekati u nekoj od banaka.
Izvor: Dnevnik.rs
