Činjenica je da bi za ponešto od uobičajenog ponašanja u podizanju mališana ’80-tih godina danas mogla da reaguje socijalna služba.

Većina promena je svakako donela veću sigurnost deci, ali se ipak ne možemo oteti utisku da se danas deca pošteno ni ne zaprljaju u igri.

Evo šta je ranije bilo uobičajeno tokom odrastanja:

Deca su ostajala sama kod kuće

Mališani su, ponekad i pre šeste godine, ostajali sami kod kuće. Ključić oko vrata bio je potpuno normalna pojava već od prvog razreda uz savet „ne otvaraj nikome“.

Satima bez roditelja

Danas postoje posebno zaštićene ljuljaške, posebni podovi u dečijim parkovima, igračke od posebnih materijala. Obične igre u parku gotovo da su postale naučna fantastika. Roditelji ’70-ih i ’80-ih pustili bi decu napolje satima same. Danas to nije slučaj jer su parkovi puni kako dece, tako i njihovih roditelja.

Nisu se nosile flašice za vodu

Kad bi klinci napolju ožedneli otišli bi u prvi kafić i tražili od konobara čašu vode. Znalo se i gde je koja pumpa s vodom pa bi i do nje odšetali.

Mrak, pa kući

Roditelji nisu svaki čas proveravali decu, jer tada nije bilo mobilnih telefona. Deca nisu nosila satove, pa je vreme za dolazak kući bilo ograničeno „do mraka“. Ako se dete ne bi pojavilo, mama bi „povikala“ s prozora i to je bilo to.

Jele su se razne gluposti 

Sećate li se prahova za sokove? Klinci bi napolju istresli na prljav dlan i lizali ga „na suvo“. Nije potpuno jasno zašto su svi to radili, valjda zato jer je bilo najjeftinije u prodavnici, a slatko. Hleb sa majonezom za užinu bio je vrhunac gastronomskog užitka.

Pušilo se kod kuće pored dece

Na svakom koraku osećao se duvanski dim. Roditelji su pušili cigarete u automobilima, u dnevnoj sobi uz televizor, a bilo je normalno i hraniti decu s cigaretom u ustima.

Nisu se nosile kacige

Roditelji se nisu preterano zamarali hoće li dete pasti s bicikla ili dok se vozi na rolerima. Ogrebotine i masnice bile su potpuno uobičajene, a povratak kući s igranja bez njih nemoguća misija. Danas mališani na biciklima moraju da nose zaštitnu kacigu za vreme vožnje.

Nije bilo autosedišta

Svi koji su odrastali pre ’90-ih još se sećaju vožnji na more na poslednjem sedištu automobila. Roditelji bi „napravili“ prave ležaje, a deca su spavala kao sardine. Autosedišta su danas obavezna oprema u svakom automobilu i definitivno obavezna za sigurnost dece.

Izvor: B92 / Fotografija: Ilustracija/Pixabay.com