Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine naredne godine će biti kompletno rekonstruisan, a tender za radove, koji predstavljaju najveću investiciju u pokrajinskom budžetu, biće raspisan u narednih mesec do dva meseca.
Prema rečima pokrajinskog sekretara za zdravstvo doc. dr Zorana Gojkovića, tokom 2018. godine uložen je do sada najveći novac za zdravstvo u Vojvodini i to oko 2,5 milijarde dinara. Suma namenjena vojvođanskom zdravstvu ostaje približno ista i u narednoj, 2019. godini.
Najveći novac iz budžeta potrošen je na nabavku dijagnostičkih aparata – po jedna magnetna rezonanca za Institut za onkologiju Vojvodine, Dečiju bolnicu i Klinički centar Vojvodine, devet CT aparata za opšte bolnice, angio-sale za Institut za kardiovaskularne bolesti i KCV, više od 30 ultrazvučnih i radioloških aparata, više od 25 endoskopskih aparata…
„Nabavljeno je više od 400 kreveta i dušeka za sve zdravstvene ustanove, a imali smo velika ulaganja u anesteziološku i oftalmološku opremu. Cilj je da nabavkom nove oftalmološke opreme naredne godine smanjimo listu čekanja za kataraktu, trenutno najdužu listu čekanja kod nas“, naveo je Gojković na završnoj konferenciji za medije u ovoj godini.
Ove godine je započeta značajna rekonstrukcija i sanacija ustanova na sva tri nivoa zdravstvene zaštite – završena je rekonstrukcija Klinike za ORL, kao i prva faza rekonstrukcije Klinike za infektivne bolesti, a u narednih 15 dana biće završeni radovi na klinici za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju. Urađena je nova prijemna služba u Kliničkom centru Vojvodine, koji se više ne greje na mazut, već je povezan na Toplanu. Takođe, trenutno se radi projektna dokumentacija za rekonstrukciju Poliklinike, kao i za završetak radova u Betaniji.
„Nastavili smo sa programima skrininga u Vojvodini, koje sprovodimo sa ogromnim uspehom. Uspeli smo da sprečimo širenje hroničnih zaraznih i nezaraznih bolesti u Vojvodini, pa smo imali obuhvat vakcinacije od malih boginja od 90 odsto u periodu epidemije. Vojvodina nije imala nijedan smrtni slučaj od malih boginja i svega 140 zaražene dece. Posebnu zahvalnost dugujemo medijima jer smo dobrom kampanjom uspeli i da, pored zlih namera pojedinaca i neshvatanja ozbiljnosti situacije, učestvujemo u zdravstvenom prosvećivanju građana. Uložili smo značajan novac u prosvećivanje i edukaciju i trudili se da reč struke dođe do što većeg broja građana“, naveo je Gojković.
U vojvođanskim zdravstvenim ustanovama ove godine je zaposleno skoro 1.300 novih lekara i drugog osoblja (337 lekara i 742 tehničara i sestara), a prvi put su urađene operacije poput transplantacije rožnjače i ugradnje veštačkog srca.
Odobreno je 198 specijalizacija i, prema najavama sekretara za zdravstvo, u narednih četiri do pet godina trebalo bi da bude rešen problem sa specijalistima.
Autor: Gorica Nikolin – [email protected]
