Kada će doneti i dugo čekani Zakon o finansiranju Vojvodine, pitanje je bez odgovora nakon zajedničke sednice Vlada Vojvodine i Vlada Srbije.
Najavljeni su projekti u oblasti visokog obrazovanja, infrastrukture i zaštite životne sredine koje će zajedno finansirati i dodali da će za Vojvodinu naredne godine iz budžeta Srbije biti izdvojeno više od Ustavom propisanih sedam odsto.
Kada će doneti i dugo čekani Zakon o finansiranju Vojvodine, pitanje je bez odgovora, piše N1. Zajednički projekti su, kažu, njihova zajednička politika. Velike investicione projekte zajedno finansiraju i tako trenutno nadomeštaju ono što nedostaje, a to je Zakon o finansiranju, odnosno jasan i predvidiv model ekonomskog razvoja Vojvodine.
Jednostavno, zakon nije u proteklom periodu bio u planu ni Vlade ni Narodne skupštine, rekao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović. „Koliko sam ja shvatio, iz razloga što smo svi zajedno imali važnija posla, a to se ticalo onog što sam rekao – rekonstrukcije javnih finansija da bi imalo šta da se deli“, kazao je Mirović.
Po Ustavu Srbije jasno je kako se deli – sedam odsto budžeta Srbije ide u budžet Vojvodine, od čega dve trećine na kapitalne investicije. Premijerka Ana Brnabić kaže – ispunićemo to i prevazići.
„Mislim da ćemo u 2019. sa svim ukupnim investicijama prevazići tih sedam odsto. Zakon je svakako nešto što mi treba da donesemo, ali u ovom trenutku ono što je meni svakako važnije – da li mi to ispunjavamo, što je naša ustavna obaveza“, rekla je premijerka.
Pitanje ustavne obaveze Republike prema Pokrajini i donošenja Zakona o finansiranju bilo je aktualno i pre 2012, odnosno dok su na vlasti bile demokrate. Mirović kaže – to pitanje je do sada bilo političko, a hteo je to da izbegne. „Sada to pitanje zaista polako se vraća u fokus. Da li će i kada biti, rano je o tome razgovarati“, poručio je on.
Da nije rano, već prekasno kaže podatak da je rok za usvajanje zakona istekao još pre deset godina.
Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam navodi da u jednoj demokratskoj i decentralizovanoj zemlji odnos pokrajinske i centralne vlasti ne bi smeo zavisiti od političkih opcija koje je obnašaju. “Sad naizgled vlada harmonija, a da li će to doneti nešto dobro Pokrajini, to ćemo videti. U ono vreme sporenja sigurno je naneta velika šteta, jer nisu realizovani mnogi projekti. Na primer, Žeželjev most je kasnio mnogo baš zbog toga što je bilo pitanje čija je nadležnost i tako dalje”, podsetio je Popov.
Autor: N1 / Foto: 021.rs
