Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u cilju podizanja svesti celokupne svetske javnosti o značaju i važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja i blagostanja 10. maja 2002. godine pokrenula globalnu inicijativu za obeležavanje međunarodnog dana fizičke aktivnosti. Ovaj dan se i u našoj zemlji obeležava pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“.
Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu, nove tehnologije i urbanizaciju predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta. Procenjuje se da se milion smrtnih slučajeva godišnje u evropskom regionu SZO desi zbog fizičke neaktivnosti.

U Evropskom regionu SZO približno 31% osoba starijih od 15. godina je nedovoljno fizički aktivno, a više od polovine stanovnika Evrope nije dovoljno fizički aktivno da bi zadovoljilo zdravstvene preporuke.

Prema podacima iz istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2013. godini 43,6% stanovnika bavilo se sedenternim tipom posla, za razliku od 2006. godine kada je taj procenat bio 31,1% i 2000. godine kada je taj procenat iznosio 25,2%. Rezultati su pokazali da su žene (48,3%) u Srbiji sklonije sedentarnom stilu života od muškaraca (38,7%).
Stanovnici Srbije u proseku sede 5 sati dnevno, najviše stanovnici Beograda (5,8 sati), gradskih naselja (5,3 sata), osobe uzrasta 15-24 godine (5,5 sati), kao i oni sa visokim i višim obrazovanjem (5,8 sati).

Procenat odraslih stanovnika koji je vežbao (fitnes, sport, rekreacija…) najmanje tri puta nedeljno u 2013. godini iznosio je 8,8%, što je značajan pad u odnosu na 2006. godinu kada je taj procenat bio 25,5% i 2000. godinu kada je taj procenat iznosio 13,7%.

Ciljevi ovogodišnje kampanje su:
• Podizanje svesti sveukupne javnosti o značaju fizičke aktivnosti u prevenciji nezaraznih bolesti.
• Isticanje koristi fizičke aktivnosti za zdravlje kroz primere dobre prakse, a radi povećanja učešća stanovništva u sportsko-rekreativnim programima.
• Podizanje svesti stanovništva o značaju fizičke aktivnosti i mogućnostima za njenu realizaciju u slobodno vreme, na radnom mestu, u školi, kući.
• Promovisanje zdravih stilova života kao što su pravilna ishrana, smanjenje nasilja, prestanak pušenja i smanjenje izloženosti duvanskom dimu, smanjenje stresa i društvene izolacije.

Šta je fizička aktivanost?
Fizička aktivnost predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije (sagorevanja kalorija). Brzo hodanje, penjanje uz stepenice, šetnja, usisavanje, pranje prozora, vožnja bicikla, plivanje, trčanje, košarka, fudbal…sve ovo je fizička aktivnost.

Zašto je važna fizička aktivnost?
Redovna umerena fizička aktivnost, kao što su hodanje, vožnja bicikla, ples ne čini samo da se osećate dobro, već ima značajne prednosti za zdravlje: smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i nekih vrsta raka, pomaže u kontroli telesne mase, a doprinosi i dobrom mentalnom stanju. Ona unapređuje rast i razvoj dece i mladih, povećava samopouzdanje, samopoštovanje i stvara osećaj pripadnosti zajednici.

Koliko kretanja je dovoljno?
Prema preorukama Svetske zdravstvene organizacije, odrasli bi trebalo da upražnjavaju najmanje 150 minuta umerene ili najmanje 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno. Deci je potrebno najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno.
Od pola i starosti, zdravstvenog stanja, a posebno u odnosu na stanje utreniranosti (kondicije), zavisi i izbor vrste aktivnosti (šetnja, plivanje, trčanje, vežbe…), njena učestalost i trajanje.
Obeležavanje Međunarodnog dana fizičke aktivnosti omogućava podizanje svesti javnosti o prednostima fizičke aktivnosti u prevenciji bolesti.
„Kretanjem do zdravlja“ se odnosi na sprovođenje umerenih fizičkih aktivnosti bilo koje vrste koje može da obavlja pojedinac da bi unapredio svoje zdravlje.
Pored toga, odnosi se i na to kako pojedinci, zajednice i nacije mogu da promovišu svoje zdravlje i blagostanje kroz zdrave stilove života.

Fizička aktivnost

Redovno vežbanje, kao što su hodanje, vožnja bicikla, ples ne čini samo da se osećate dobro, već ima značajne prednosti za zdravlje: smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i nekih vrsta raka, pomaže u kontroli telesne mase, a doprinosi i dobrom mentalnom stanju. Učestvovanje u fizičkim aktivnostima povećava mogućnost druženja i stvara osećaj pripadnosti zajednici.

Aktivnosti u svakom životnom dobu su značajne, ali je fizička aktivnost posebno važna za zdrav razvoj dece i mladih i može da napravi značajnu razliku u zdravstvenom stanju starijih osoba. Fizička neaktivnost je jedan od vodećih faktora rizika za zdravlje i procenjuje se da milion smrtnih slučajeva godišnje u evropskom regionu SZO se desi zbog fizičke neaktivnosti.

Izvor: BPInfo.rs