Istorija krije mnoge tajne, koje se otkrivaju malo po malo, a neke ostaju zauvek pod velom misterije. Ipak, u ovom tekstu reč je o Srpkinji koja se prvi put udala u venčanici.

Knez Miloš Obrenović ženio se samo jednom. Kada mu je bilo 24 za suprugu je uzeo osam godina mlađu Ljubicu Vukomanović i par je ostao zajedno sve do njene smrti 1843. godine.

Za nešto manje od četiri decenije Ljubica i Miloš dobili su osmoro dece – četiri dečaka i četiri devojčice – Petra, Petriju, Jelisavetu (Savku), Gabrijelu, Mariju, Milana, Mihaila i Teodora.

Petar je umro u ranom detinjstvu, pa je tako Petrija – prva devojčica, postala najstarije knjaževo dete. Bila je očeva mezimica… ponos i dika kneza Miloša. Iako po prirodi strog i nepopustljiv, beskrajno ugađao. Zauzvrat, ona je bila dobra i poslušna ćerka koja se uvek pokoravala očevim željama.

Odgajao ju je i vaspitao onako kako je i živeo – strogo i tradicionalno, bez preterane sentimentalnosti i nežnosti, ali to Petriju nije sprečilo da postane, svesno ili ne, dah promena i duh moderne Evrope koji je nepovratno stizao i u Srbiju.

Petrija je rođena 1808. godine u selu Brusnica u opštini Gornji Milanovac. Knez Miloš je bio patrijarhalan čovek koji nije verovao u školovanje ženske dece. Od njih se očekivalo da budu dobre domaćice, supruge i majke, pa Petrija nikada nije išla u školu, a naučila je da čita tek kraj svojih sinova.

Ako joj ovo i nije bilo pravo, Petrija nikada ništa nije rekla. Savremenici su je zapamtili kao tihu, povučenu i odmerenu devojku vezanu za kuću, majku i, veoma, za oca.

Knez joj je, sa druge strane, ugađao onako kako je umeo – kupujući joj skupe poklone, obasipajući je pažnjom i, naravno, tražeći joj uglednog i bogatog muža.

Tako je Petrija postala prva žena u Srbiji koja se našla na portretu i to u vreme kada su oni bili prava retkost i kada su u pitanju viđeni muški pripadnici društva. Izradio ga je Pavle Đurković, ali nažalost danas se ne zna kako je izgledao jer nije sačuvan.

Milošev konak u Kragujevcu, u kom je Petrija provodila najveći deo vremena sa majkom, uređen je “po evropskim standardima” sa sve porcelanskim tanjirima i šoljama dopremljenim čak iz Beča, a kada je stasala za udaju, Petrija je od oca dobila poseban dar – dijamantsku dijademu neviđene lepote.

Kako je bio običaj da se devojke rano udaju, Petrija je imala prosce već sa 13 godina. Ipak, knez Miloš mezimicu nije hteo da da bilo kome!

Bilo je tu pregovora i dogovaranja, razgledanja i “bezecovanja” raznoraznih mladića.Knez i, još češće, njegova braća – Jovan i Jevrem, odlazili su u posete viđenijih srpskim porodicama, ispipavali da njihovi sinovi nemaju “kakvu falinku” i da li bi bili u stanju da se dobro staraju o Miloševoj najstarijoj ćerki.

Na kraju, izbor je pao na momka iz ugledne trgovačke porodice iz Zemuna – Teodora Bajića. Nakon što je utvrđeno da je sa momkom sve u redu, upriličeno je “viđenje” sa Milošem Obrenovićem gde je mladić doneo darove za devojku.

Petrija, kojoj je tada bilo tek 15 godina, za verodbu je saznala u Kragujevcu, a supruga, kao ni on nju, nije videla sve do zvanične prosidbe, kaže istorija.

Miloš je hteo da svadba njegove ćerke zaseni sve dotadašnje svetkovine! Već za prosidbu su sređeni drumovi koji su vodili do Kragujevca, a za konak su izrađene drvene stolice i stolovi što je, u zemlji u kojoj se još jelo sa niskim soframa i sedelo na tronošcima, bila neverovatna novina.

Prva Srpkinja koja se udala u venčanici

Pre svadbe Petrije Obrenović mlade u Srbiji udavale su se u narodnoj nošnji ili kakvoj boljoj haljini. Ipak, kako je mladoženja dolazio iz Zemuna – “sa Zapada”, knez Miloš nije želeo da njegovu ćerku bilo ko smatra “običnom seljančicom”.

Zato je njena svadba priređena po modernim aršinima i tako da je se ne bi postideli ni neki evropskim dvorovi, istorija je pokazala.

Venčanje je organizovano 25. maja 1824. godine u Beogradu. Petrija je nosila belu haljinu od venecijanske svile, bele čarapice, beli veo, beli široki svileni pojas i bele cipelice na dugmiće i tako postala prva Srpkinja koja se udala u venčanici, piše Dnevno.rs

Uz sve ovo, nosila je suncobran i lepezu, darove od mladoženje, koji su takođe bili apsolutna novina u, još uvek turskom Beogradu. Po izlasku iz crkve, kumovi su pred okupljenu masu počeli da bacaju novčiće što takođe do tada nije bila praksa u Srbiji.

Nakon ovog velelepnog venčanja Petrija je živela život karakterističan za imućnije žene tadašnje Srbije. U braku sa Todorom imala je četvoricu sinova, a nakon što je pored njih naučila da piše, vodila je vrlo živu prepisku sa bratom Mihailom i, naravno, voljenim ocem.

Preminula je 1870. godine nadživevši sve članove porodice Obrenović – oca, majku kao i svu braću i sestre.

To je njena istorija.