Ljudi se na taj dan pozdravljaju sa: „Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse“, i on se upotrebljava u toku cele naredne sedmice
Danas je najveći hrišćanski praznik jer se na taj veliki dan ispunilo očekivanje i želja svih pravednika. Vaskrs se još zove i Pasha koja označava prelazak sa Hristom iz smrti u život, sa zemlje u večni nebeski život. Sutra se ide u crkvu i kuca jajima, ali se određene stvari ne rade.
Pasha ga zovu po ugledu na starozavetni praznik koji su Jevreji svetkovali u proleće, u spomen čudesnog oslobođenja iz egipatskog ropstva. Pošto je Hristovo vaskrsenje bilo u nedelju, toga dana će se hrišćani sećati i slaviti svoje oslobođenje od greha i smrti.
Najradosnijem praznovanju na Vaskrs, prema običaju, prethodi sedmonedeljni vaskršnji post, najduži u godini.
Vernici farbaju jaja na Veliki četvrtak ili petak i šaraju ih, neko pomoću voska, lampe i pera, raznim travkama, pa čak i četkicom i bojama.
Jedno jaje obavezno mora da bude crvene boje kao simbol života, a njegova crvena boja simboliše želju za zdravljem i napretkom. Prvim crvenim uskršnjim jajetom vernici bi se omrsili na dan Vaskrsa i time okončali sedmonedeljni post. Najbolje je da ostala jaja budu raznih boja jer simbolizuju ljubav i sreću. Sva ostala jaja daruju se rođacima i prijateljima.
Na taj dan domaćica rano budi ukućane da se umiju vodom, a potom se odlazi u crkvu, na jutrenje i Vaskršnju liturgiju. U crkvu se nose jaja, od kojih se jedan deo daje crkvi, a drugi posle bogosluženja komšijama, prijateljima, rođacima, pred crkvom…
Ljudi se na taj dan pozdravljaju sa: „Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse„, i on se upotrebljava u toku cele naredne sedmice.
Gozba je na taj način bogatija nego inače, pa se na sto iznose ukusne čorbe od povrća ili jagnjetine, jagnjeće pečenje i razna jela od mesa, sarmice od zelja, salate od kuvanih jaja, mladi luk, rotkvice, zelena salata. Cveće koje tog dana ukrašava kuću su zumbuli, narcisi, lale…
Ima, međutim, u narodnoj tradiciji i verovanja prema kojima bi na ovaj veliki praznik obavezno trebalo izbeći dve stvari. Naime, veruje se da nikako na ovaj veliki praznik ne treba – kasno da se ustaje i kasno leže… Verovalo se, naime, da to donosi „zastoj u napretku“. Dakle, ako neko još spava ili planira večeras da ostane dugo u izlasku, ipak neka razmisli o ovom narodnom verovanju…kada se probudi.
Stoga, ako poštujete narodna verovanja, znate šta vam je činiti!
