Narodne zagonetke spadaju u vrstu narodne mudrosti, koje su u našem narodu danas gotovo zaboravljene. Nekada su služile kao kao vid zabave oko ognjišta i u radu, a podjednako su ih volele i deca i odrasli.
Ono što zagonetku čini posebno interesantnom jeste to što se pojam predstavlja u posebnom, skrivenom vidu, te je potrebno njegovo odgonetanje. Da bi se što preciznije stiglo do rešenja, zagonetku je potrebno što pažljivije čitati.
Dubinom misli, lepotom izražaja i raznolikošću sadržaja, potekle direkto iz naroda zagonetke predstavljaju pravo bogatstvo našeg kulturnog nasleđa.
1.
Aj, more, aj! Što je, more, što? Ko je tamo to?
/Odjek/
2.
Đeca majci kaži: piju, piju;
a majka njih pita: ko, ko?
/Pilići i kvočka/
3.
Ja se zovem kuku i ruz,
bez mene vam kuku i lele.
/Kukuruz/
4.
Niti ti, niti ja,
ni ti ne moš pogoditi,
samo ti se kaže.
/Niti/
5.
Para se zove, a para nije;
a ko je nema, hljeba ne ije.
/Para od disanja, dah/
6.
Bijelo kao guska, ide kao guska,
i dreči kao guska, a nije guska.
/Gusan/
7.
Odoše dva oca i dva sina u šumu,
rascijepiše jedan ćutak na četvoro,
svaki po jednu četvrt uzeše,
a jedna četvrt ostade.
/Deda, sin i unuk/
8.
Podiže se muž i žena,
brat i sestra, zet i šura,
ponesoše hljebac i po,
kad podijeliše svakom po po hljeba dopade.
/Muž, žena i ženin brat/
9.
Bijelo je sir nije,
repato je miš nije,
so liže vo nije.
/Rotkva/
10.
Zeleno kao trava,
liže so ko krava.
/Krastavac/
11.
Krunu imam – nisam kraljica,
kožu imam – a nisam kravica.
/Mušmula/
12.
Roge ima, koza nije,
travu pase, ovca nije,
samar nosi, konj nije.
/Puž/
13.
Šareno je, zmija nije,
a od žene ti je vernije.
/Pas/
14.
Veće od konja, manje od magareta.
/Sedlo/
15.
Drven trbuh, kožna leđa, dlakama govori.
/Gusle/
16.
Zimi puno, leti prazno.
/Ambar/
17.
Zla mila u zli se kolač svila.
/Zmija/
18.
Ja sam crna i crvena
svakome sam mužu žena.
/Zemlja/
19.
Kad vidiš, onda ga ne vidiš,
a kad ne vidiš, onda ga vidiš.
/Mrak/
20.
Kako u sobi, tako i napolju.
/Prozor/
21.
Kao žica tanko,
kao zmija vitko,
puca kao puška,
uje kao vaška.
/Bič/
22.
Manje od maka, a digne junaka.
/Buva/
23.
Ozgo ploča, ozdo ploča,
a u sredi živo mrda.
/Kornjača/
24.
O klinu visi, o zlu misli.
/Puška/
25.
Crno malo vodu pilo,
u sobi se podbočilo.
/Krčag/
26.
Visjela je visjelica;
pod njom sjedi kosmatica,
Boga moli kosmatica,
da joj padne visjelica.
/Kobasica i mačka/
27.
Zavrzanje, zagreanje,
zavr tamo, zavrt amo,
ja tebe skukulježih.
/Žito/
28.
Iver, sever, kaćiper,
svud kroz goru nakićen.
/Sunce/
29.
Preko šume šum, šum;
preko polja kas, kas,
pa u vodu tumbas.
/Žaba/
30.
Bezubo prase junačku glavu popase.
/Britva/
31.
Golo momče kroz goru promače
i iznese kosu u zubima.
/Češalj/
32.
Gurava kobila sve polje pobila.
/Kosa/
33.
Dva lokvanja oko panja.
/Uši/
34.
Pali – paprika nije,
peče – a vatra nije,
bode – a drača nije.
/Kopriva/
35.
Zemlja zemlju kopa.
/Čovek/
36.
Nit’ šušnu, nit’ bušnu,
a u kuću dođe.
/Mrak/
37.
Posejah seme, pobrah mešine.
/Paprika/
38.
Crn galonja u nebo zja.
/Dimnjak/
39.
Crno ustade, belo ostade.
/Kvočka i jaje/
40.
Visok tata, plosna mama,
bunovit zet, manita devojka.
/Nebo, zemlja, vetar, magla/
41.
Gora je rodi, rosa je doji,
a sunce uzgoji.
/Vila/
42.
Kad izidem na srebrno guvno,
i udarim u sve svire,
ušima me čuju,
a očima ne vide.
/Vetar/
43.
Lijeska trolijeska, u lijesci
oganj gori, a u ognju čovek stoji.
/Ogledalo/
44.
Mrkonja na zemlju pade,
sav svijet ne može da ga digne,
dok ne dođe brat bijelonja.
/Noć i Sunce/
45.
Prođoh vodu, ne ukvasih se,
prođoh vatru, ne izgorijeh se.
/Vetar/
46.
Pun tor zlatorudih ovaca,
među njima čoban-baša
u mlatne haljine.
/Mesec i zvezde/
47.
U sred kuće zmajevo gnezdo.
/Ognjište/
48.
Dvije vile među dvije st’jene,
svakog vide, samo sebe ne vide.
/Očnji vid/
49.
Leži zmaj među dva dola krivodola.
/Sablja/
50.
U našeg bijelca devet pokrovaca,
i opet mu se rebra vide.
/Beli luk/
51.
Ozgor ide majka be,
sin je zove, majko ve!
/Ovca i jagnje/
52.
Poslao car carici
u tisovoj kablici
dvanaest zlatnih jabuka
u svakoj jabuci po četiri kriške
u svakoj krišci po sedam semena.
/Godina/
